Job 40
1 Et adjecit Dominus, et locutus est ad Job:
И тако одговарајући Господ Јову рече:
2 [Numquid qui contendit cum Deo, tam facile conquiescit? utique qui arguit Deum, debet respondere ei.]
Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
3 Respondens autem Job Domino, dixit:
Тада Јов одговори Господу и рече:
4 [Qui leviter locutus sum, respondere quid possum? manum meam ponam super os meum.
Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
5 Unum locutus sum, quod utinam non dixissem: et alterum, quibus ultra non addam.]
Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
6 Respondens autem Dominus Job de turbine, dixit:
А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
7 [Accinge sicut vir lumbos tuos: interrogabo te, et indica mihi.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
8 Numquid irritum facies judicium meum, et condemnabis me, ut tu justificeris?
Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
9 Et si habes brachium sicut Deus? et si voce simili tonas?
Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?
10 Circumda tibi decorem, et in sublime erigere, et esto gloriosus, et speciosis induere vestibus.
Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
11 Disperge superbos in furore tuo, et respiciens omnem arrogantem humilia.
Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.
12 Respice cunctos superbos, et confunde eos, et contere impios in loco suo.
Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.
13 Absconde eos in pulvere simul, et facies eorum demerge in foveam.
Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.
14 Et ego confitebor quod salvare te possit dextera tua.
Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
15 Ecce behemoth quem feci tecum, fœnum quasi bos comedet.
А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;
16 Fortitudo ejus in lumbis ejus, et virtus illius in umbilico ventris ejus.
Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;
17 Stringit caudam suam quasi cedrum; nervi testiculorum ejus perplexi sunt.
Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;
18 Ossa ejus velut fistulæ æris; cartilago illius quasi laminæ ferreæ.
Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.
19 Ipse est principium viarum Dei: qui fecit eum applicabit gladium ejus.
Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.
20 Huic montes herbas ferunt: omnes bestiæ agri ludent ibi.
Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.
21 Sub umbra dormit in secreto calami, et in locis humentibus.
У хладу леже, у густој трсци и глибу.
22 Protegunt umbræ umbram ejus: circumdabunt eum salices torrentis.
Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.
23 Ecce absorbebit fluvium, et non mirabitur, et habet fiduciam quod influat Jordanis in os ejus.
Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.
24 In oculis ejus quasi hamo capiet eum, et in sudibus perforabit nares ejus.
Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?
