< Mazmur 22 >
1 Untuk pemimpin kor. Menurut lagu: Rusa di kala fajar. Mazmur Daud. Allahku, ya Allahku, mengapa Engkau meninggalkan aku? Aku berseru, tetapi Engkau tetap jauh dan tidak menolong aku.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Ya Allahku, aku berseru di waktu siang, tetapi Engkau tetap diam. Aku berdoa di waktu malam, hatiku tidak juga tenang.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Namun Engkau Raja Yang Mahasuci, yang dipuji-puji oleh Israel.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Nenek moyang kami berharap kepada-Mu, mereka berharap, dan Engkau menyelamatkan mereka.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Mereka berseru kepada-Mu dan diluputkan; mereka berharap dan tidak dikecewakan.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Tetapi aku ini cacing, bukan manusia, dicemoohkan dan dihina orang banyak.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Semua yang melihat aku, mengejek aku, mencibirkan bibir dan menggelengkan kepala.
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 Kata mereka, "Biarlah ia mengandalkan TUHAN, supaya TUHAN menyelamatkan dia, kalau TUHAN senang kepadanya!"
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Engkaulah yang mengeluarkan aku dari kandungan, dan membuat aku aman di pangkuan ibuku.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 Sejak lahir, nasibku ada di tangan-Mu, sejak dalam kandungan, Engkaulah Allahku.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Janganlah jauh, sebab bahaya sudah dekat, dan tidak ada yang menolong.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Seperti kawanan banteng, musuh mengerumuni aku, seperti banteng liar dari Basan mereka mengepung aku.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Mereka menghadapi aku dengan mulut ternganga, seperti singa yang mengaum dan menerkam.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Tenagaku habis seperti air yang tumpah, semua tulangku terlepas dari sendinya, hatiku meleleh seperti lilin.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Kerongkonganku kering seperti beling, lidahku melekat di langit-langit mulutku. TUHAN, Kautinggalkan aku di atas debu seperti orang yang sudah mati.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Aku dikepung gerombolan orang jahat; seperti kawanan anjing mereka mengerumuni aku, menusuki tangan dan kakiku.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Semua tulangku dapat kuhitung, musuh memandangi aku sebagai tontonan.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Mereka membagi-bagikan pakaianku, dan membuang undi atas jubahku.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Tetapi Engkau, janganlah jauh, ya TUHAN, datanglah segera menolong aku, sebab Engkaulah kekuatanku.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Luputkanlah nyawaku dari pedang, selamatkan aku dari cengkeraman anjing.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Aku tidak berdaya, lepaskanlah aku dari tanduk banteng dan dari moncong singa.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Perbuatan-Mu akan kuceritakan kepada saudara-saudaraku; dalam pertemuan umat-Mu aku memuji-muji Engkau.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Pujilah Dia, hai orang-orang takwa! Agungkanlah Dia, semua keturunan Yakub! Sujudlah kepada-Nya, semua keturunan Israel!
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Sebab Ia tidak memandang hina orang tertindas, dan tidak meremehkan kesengsaraannya. Ia tidak berpaling dari orang itu, tetapi mendengar bila ia minta tolong kepada-Nya.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Di tengah kumpulan umat aku memuji Engkau, karena segala yang telah Kaulakukan. Di depan umat yang takwa kupersembahkan kurban yang kujanjikan.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Orang miskin akan makan sampai kenyang; orang yang datang kepada TUHAN akan memuji Dia. Semoga kamu sejahtera selama-lamanya!
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Semua bangsa akan ingat kepada TUHAN dan kembali kepada-Nya, segala suku bangsa akan sujud menyembah Dia.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Sebab Tuhanlah yang berkuasa, Ia memerintah bangsa-bangsa.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Semua orang besar akan sujud di hadapan-Nya, semua manusia fana akan sujud menyembah Dia.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Angkatan-angkatan berikut akan berbakti kepada TUHAN, Ia akan diberitakan turun-temurun.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Kepada bangsa yang lahir kemudian akan dikabarkan bahwa TUHAN telah menyelamatkan umat-Nya.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.