< Zsoltárok 89 >
1 Az Ezrahita Ethán tanítása. Az Úrnak kegyelmességét hadd énekeljem örökké! Nemzetségről nemzetségre hirdetem a te hűséges voltodat az én számmal!
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Mert azt mondom: Örökké megáll a te kegyelmességed, és megerősíted a te hűséges voltodat az egekben, mondván:
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 Szövetséget kötöttem az én választottammal, megesküdtem Dávidnak, az én szolgámnak:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Mindörökké megerősítem a te magodat, és nemzetségről nemzetségre megépítem a te királyi székedet. (Szela)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 És az egek dicsérik a te csodadolgodat Uram; a te hűséges voltodat is a szentek gyülekezetében.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Mert a felhőkben kicsoda hasonlatos az Úrhoz, s ki olyan, mint az Úr, az istenek fiai között?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 Igen rettenetes Isten ő a szentek gyűlésében, és félelmetes mindazokra, a kik körülte vannak.
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Uram, Seregeknek Istene! Kicsoda olyan erős, mint te vagy Uram? És a te hűséges voltod körülvesz téged.
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Te uralkodol a tengernek kevélységén; mikor az ő habjai felemelkednek, te csendesíted le azokat.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Te rontád meg Égyiptomot mintegy átdöföttet; erős karoddal elszélesztetted ellenségeidet.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Tieid az egek, a föld is a tied: e világot minden benne valóval te fundáltad.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Az északot és a délt te teremtetted, a Thábor és a Hermon a te nevednek örvendeznek.
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 A te karod hatalommal teljes, a te kezed erős, a te jobbod méltóságos.
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Igazság és jogosság a te királyi székednek alapja; kegyelem és hűség jár a te orczád előtt.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Boldog nép az, a mely megérti a kürt szavát; a te orczádnak világosságánál jár ez, oh Uram!
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 A te nevedben örvendeznek egész nap; és a te igazságodban felmagasztaltatnak.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Mert az ő erejöknek ékessége te vagy; a te jóakaratoddal emeled fel a mi szarvunkat is.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Mert az Úr a mi paizsunk, és Izráelnek Szentje a mi királyunk.
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Akkor látásban szóltál a te kegyeltednek, és mondád: Segítséget adtam a vitéznek, felmagasztaltam a népből választottat;
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Megtaláltam Dávidot, az én szolgámat; szent olajommal kentem fel őt,
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 A kivel állandóan vele lesz az én kezem, sőt az én karom erősíti meg őt.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Nem nyomhatja őt el az ellenség, és a gonosz ember sem nyomorgatja meg őt;
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Mert ő előtte rontom meg az ő szorongatóit, és verem meg az ő gyűlölőit.
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 És vele lesz az én hűségem és kegyelmem, és az én nevemmel magasztaltatik fel az ő szarva.
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 És rávetem az ő kezét a tengerre, és az ő jobbját a folyóvizekre.
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Ő így szólít engem: Atyám vagy te; én Istenem és szabadításom kősziklája!
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Én meg elsőszülöttemmé teszem őt és felebbvalóvá a föld királyainál.
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Örökké megtartom néki az én kegyelmemet, és az én szövetségem bizonyos marad ő vele.
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 És az ő magvát örökkévalóvá teszem, és az ő királyi székét, mint az egeknek napjait.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Ha az ő fiai elhagyják az én törvényemet, és nem járnak az én végzéseim szerint;
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 Ha az én rendeléseimet megtörik, és meg nem tartják az én parancsolatimat:
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 Akkor vesszővel látogatom meg az ő bűnöket, és vereségekkel az ő álnokságukat;
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 De az én kegyelmemet nem vonom meg tőle, és az én hűséges voltomban nem hazudom.
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 Nem töröm meg az én szövetségemet, és a mi kijött az én számból, el nem változtatom.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Megesküdtem egyszer az én szentségemre: vajjon megcsalhatnám-é Dávidot?
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Az ő magva örökké megmarad, és az ő királyi széke olyan előttem, mint a nap.
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 Megáll örökké, mint a hold, és bizonyos, mint a felhőben lévő bizonyság. (Szela)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 De te mégis elvetetted és megútáltad őt, és megharagudtál a te felkentedre.
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Felbontottad a te szolgáddal kötött szövetséget, földre tiportad az ő koronáját.
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Lerontottad az ő kőfalait mind; romokká tetted erősségeit.
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Zsákmányolták őt mind az úton járók; gyalázattá lőn az ő szomszédai előtt.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Felmagasztaltad az ő szorongatóinak jobbját, és megvidámítottad minden ellenségét.
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Még fegyverének élét is elvetted, és nem segítetted őt a harczban.
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Eltörlötted az ő fényességét, és az ő királyi székét a földre vetetted.
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Az ő ifjúságának napjait megrövidítetted, gyalázatot borítottál reá. (Szela)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Meddig rejtegeted még magad, oh Uram, szüntelen, és ég a te haragod, mint a tűz?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Emlékezzél meg rólam: mily rövid az élet! Mily semmire teremtetted te mind az embernek fiait!
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Kicsoda oly erős, hogy éljen és ne lásson halált s megszabadítsa magát a Seolnak kezéből? (Szela) (Sheol )
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol )
49 Hol van a te előbbi kegyelmességed, Uram? Megesküdtél Dávidnak a te hűséges voltodra!
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Emlékezzél meg Uram a te szolgáidnak gyalázatjokról! hogy sok népnek gyalázatját hordozom keblemben,
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 A melyekkel gyaláztak a te ellenségeid Uram, a melyekkel gyalázták a te felkentednek lépéseit.
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Áldott legyen az Úr mindörökké! Ámen és Ámen.
Благословен Господ увек! Амин, амин.