Zsoltárok 63

1 Dávid zsoltára, mikor a Júda pusztájában volt. Isten! én Istenem vagy te, jó reggel kereslek téged; téged szomjúhoz lelkem, téged sóvárog testem a kiaszott, elepedt földön, a melynek nincs vize;

Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

2 Hogy láthassalak téged a szent helyen, szemlélvén a te hatalmadat és dicsőségedet.

Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

3 Hiszen a te kegyelmed jobb az életnél: az én ajakim hadd dicsérjenek téged.

Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

4 Áldanálak ezért életem fogytáig; a te nevedben emelném fel kezeimet.

Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

5 Mintha zsírral és kövérséggel telnék meg lelkem, mikor víg ajakkal dicsérhet téged az én szájam!

Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

6 Ha reád gondolok ágyamban: őrváltásról őrváltásra rólad elmélkedem;

Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

7 Mert segítségem voltál, és a te szárnyaidnak árnyékában örvendeztem.

Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

8 Ragaszkodik hozzád az én lelkem; a te jobbod megtámogat engem.

Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

9 Azok pedig, a kik veszedelemre keresik lelkemet, a föld mélységeibe jutnak.

Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 Szablya martalékaiul esnek el, és a rókáknak lesznek eledelei.

Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 A király pedig örvendezni fog Istenben; dicséri őt mindaz, a ki ő reá esküszik; mert bedugatik a hazugok szája.

А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.