Zsoltárok 16
1 Dal Dávidtól. Őrizz engem, Örökkévaló, mert benned kerestem menedéket.
Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам.
2 Mondtam az Örökkévalónak: Uram vagy, javam nincsen rajtad kívűl.
Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.
3 A szenteknek pedig, kik az országban vannak, és a dicsőknek, kikben egész kedvem van:
У светима који су на земљи и у великима сва је утеха моја.
4 Sokasodnak azoknak fájdalmai, kik más isteneket cserélnek; nem ontom véres ontóáldozataikat és nem veszem neveiket ajkaimra.
Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу лити крваве наливе, нити ћу метнути имена њихова у уста своја.
5 Az Örökkévaló osztályomnak és serlegemnek része; te tartod az én sorsomat.
Господ је мој део наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје.
6 A mérő kötelek kellemetes helyekre estek számomra; birtokom is kedves előttem.
Уже ми је захватило прекрасна места, и део ми је мој мио.
7 Áldom az Örökkévalót, ki nekem tanácsot adott, éjszakákon is oktattak engem veséim.
Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени.
8 Az Örökkévalót mindig magam előtt tartottam; mert jobbomon van, nem tántorgok.
Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.
9 Annak örült szívem, és vigad méltóságom; testem is bizton lakozik.
Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;
Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост. (Sheol h7585)
11 “Tudatod velem az élet ösvényét: örömök bősége van színed előtt, kellemetesség a te jobbodban mindétig!
Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.
