< מִשְׁלֵי 20 >

לץ היין המה שכר וכל-שגה בו לא יחכם 1
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
נהם ככפיר אימת מלך מתעברו חוטא נפשו 2
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
כבוד לאיש שבת מריב וכל-אויל יתגלע 3
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
מחרף עצל לא-יחרש ישאל (ושאל) בקציר ואין 4
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
מים עמקים עצה בלב-איש ואיש תבונה ידלנה 5
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
רב-אדם--יקרא איש חסדו ואיש אמונים מי ימצא 6
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
מתהלך בתמו צדיק אשרי בניו אחריו 7
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
מלך יושב על-כסא-דין-- מזרה בעיניו כל-רע 8
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
מי-יאמר זכיתי לבי טהרתי מחטאתי 9
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
אבן ואבן איפה ואיפה-- תועבת יהוה גם-שניהם 10
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
גם במעלליו יתנכר-נער-- אם-זך ואם-ישר פעלו 11
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
אזן שמעת ועין ראה-- יהוה עשה גם-שניהם 12
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
אל-תאהב שנה פן-תורש פקח עיניך שבע-לחם 13
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
רע רע יאמר הקונה ואזל לו אז יתהלל 14
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
יש זהב ורב-פנינים וכלי יקר שפתי-דעת 15
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
לקח-בגדו כי-ערב זר ובעד נכרים (נכריה) חבלהו 16
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
ערב לאיש לחם שקר ואחר ימלא-פיהו חצץ 17
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
מחשבות בעצה תכון ובתחבלות עשה מלחמה 18
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
גולה-סוד הולך רכיל ולפתה שפתיו לא תתערב 19
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
מקלל אביו ואמו-- ידעך נרו באישון (באשון) חשך 20
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
נחלה מבחלת (מבהלת) בראשונה ואחריתה לא תברך 21
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
אל-תאמר אשלמה-רע קוה ליהוה וישע לך 22
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
תועבת יהוה אבן ואבן ומאזני מרמה לא-טוב 23
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
מיהוה מצעדי-גבר ואדם מה-יבין דרכו 24
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
מוקש אדם ילע קדש ואחר נדרים לבקר 25
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
מזרה רשעים מלך חכם וישב עליהם אופן 26
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
נר יהוה נשמת אדם חפש כל-חדרי-בטן 27
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
חסד ואמת יצרו-מלך וסעד בחסד כסאו 28
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
תפארת בחורים כחם והדר זקנים שיבה 29
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
חברות פצע תמריק (תמרוק) ברע ומכות חדרי-בטן 30
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.

< מִשְׁלֵי 20 >