< מִשְׁלֵי 23 >
כי-תשב ללחום את-מושל-- בין תבין את-אשר לפניך | 1 |
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
ושמת שכין בלעך-- אם-בעל נפש אתה | 2 |
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
אל-תתאו למטעמותיו והוא לחם כזבים | 3 |
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
אל-תיגע להעשיר מבינתך חדל | 4 |
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
התעוף (התעיף) עיניך בו ואיננו כי עשה יעשה-לו כנפים כנשר ועיף (יעוף) השמים | 5 |
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
אל-תלחם--את-לחם רע עין ואל-תתאו למטעמתיו | 6 |
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
כי כמו שער בנפשו-- כן-הוא אכול ושתה יאמר לך ולבו בל-עמך | 7 |
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
פתך-אכלת תקיאנה ושחת דבריך הנעימים | 8 |
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
באזני כסיל אל-תדבר כי-יבוז לשכל מליך | 9 |
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
אל-תסג גבול עולם ובשדי יתומים אל-תבא | 10 |
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
כי-גאלם חזק הוא-יריב את-ריבם אתך | 11 |
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
הביאה למוסר לבך ואזנך לאמרי-דעת | 12 |
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
אל-תמנע מנער מוסר כי-תכנו בשבט לא ימות | 13 |
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
אתה בשבט תכנו ונפשו משאול תציל (Sheol ) | 14 |
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol )
בני אם-חכם לבך-- ישמח לבי גם-אני | 15 |
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
ותעלזנה כליותי-- בדבר שפתיך מישרים | 16 |
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
אל-יקנא לבך בחטאים כי אם-ביראת-יהוה כל-היום | 17 |
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
כי אם-יש אחרית ותקותך לא תכרת | 18 |
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
שמע-אתה בני וחכם ואשר בדרך לבך | 19 |
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
אל-תהי בסבאי-יין-- בזללי בשר למו | 20 |
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
כי-סבא וזולל יורש וקרעים תלביש נומה | 21 |
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
שמע לאביך זה ילדך ואל-תבוז כי-זקנה אמך | 22 |
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
אמת קנה ואל-תמכר חכמה ומוסר ובינה | 23 |
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
גול (גיל) יגיל אבי צדיק יולד (ויולד) חכם וישמח- (ישמח-) בו | 24 |
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
ישמח-אביך ואמך ותגל יולדתך | 25 |
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
תנה-בני לבך לי ועיניך דרכי תרצנה (תצרנה) | 26 |
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
כי-שוחה עמקה זונה ובאר צרה נכריה | 27 |
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
אף-היא כחתף תארב ובוגדים באדם תוסף | 28 |
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
למי אוי למי אבוי למי מדונים (מדינים) למי שיח-- למי פצעים חנם למי חכללות עינים | 29 |
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
למאחרים על-היין-- לבאים לחקר ממסך | 30 |
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
אל-תרא יין כי יתאדם כי-יתן בכיס (בכוס) עינו יתהלך במישרים | 31 |
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
אחריתו כנחש ישך וכצפעני יפרש | 32 |
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
עיניך יראו זרות ולבך ידבר תהפכות | 33 |
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
והיית כשכב בלב-ים וכשכב בראש חבל | 34 |
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
הכוני בל-חליתי-- הלמוני בל-ידעתי מתי אקיץ אוסיף אבקשנו עוד | 35 |
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.