Zabura 137

1 A bakin kogunan Babilon muka zauna muka yi kuka sa’ad da muka tuna da Sihiyona.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 A can a kan rassan itatuwa muka rataye garayunmu,

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 gama a can masu kamunmu suka sa mu yi waƙoƙi, masu ba mu azaba suka nema waƙoƙin farin ciki; suka ce, “Ku rera mana ɗaya daga cikin waƙoƙin Sihiyona!”

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 Yaya za mu rera waƙoƙin Ubangiji a baƙuwar ƙasa?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 In na manta da ke, ya Urushalima, bari hannuna na dama manta da iyawarsa.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Bari harshena yă manne wa rufin bakina in ban tuna da ke ba, in ban so Urushalima farin cikin mafi girma ba.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Ka tuna, ya Ubangiji, abin da mutanen Edom suka yi a ranar da Urushalima ta fāɗi. Suka yi ihu suka ce, “A ragargaza ta, A ragargaza ta har tushenta!”

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Ya Diyar Babilon, an ƙaddara ke zuwa hallaka, mai farin ciki ne wanda ya sāka miki saboda abin da kika yi mana,

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 shi da ya ƙwace jariranki ya fyaɗa su a kan duwatsu.

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.