< Zabura 132 >

1 Waƙar haurawa. Ya Ubangiji, ka tuna da Dawuda da kuma dukan irin wuyan da ya jimre.
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Ya yi rantsuwa ga Ubangiji ya kuma yi alkawari ga Maɗaukaki na Yaƙub cewa,
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 “Ba zan shiga gidana ko in kwanta a gado ba,
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 ba zan ba wa idanuna barci ba, ba gyangyaɗi wa idanuna,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 sai na sami wuri wa Ubangiji, mazauni domin Maɗaukaki na Yaƙub.”
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Mun ji haka a Efrata, muka yi ƙaro da shi a filayen Ya’ar,
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 “Bari mu tafi wurin zamansa; bari mu yi sujada a wurin sa ƙafafunsa,
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 ka tashi, ya Ubangiji, ka kuma zo wurin hutunka, kai da akwatin alkawarin ƙarfinka.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Bari a suturta firistocinka da adalci; bari tsarkakanka su rera don farin ciki.”
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Saboda Dawuda bawanka, kada ka ƙi shafaffenka.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Ubangiji ya rantse wa Dawuda tabbataccen rantsuwa cewa ba zai janye ba cewa, “Ɗaya daga cikin zuriyarka zan sa a kan kursiyinka,
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 in’ya’yanka maza za su kiyaye alkawari da farillan da na koya musu, to’ya’yansu maza za su zauna a kan kursiyinka har abada abadin.”
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Gama Ubangiji ya zaɓi Sihiyona, ya so ta zama mazauninsa,
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 “Wannan shi ne wurin hutuna har abada abadin; a nan zan zauna ina mulki gama ina son ta,
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 zan albarkace ta da tanade-tanade masu yawa; matalautanta za su ƙoshi da abinci.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Zan suturta firistocinta da ceto, tsarkakanta kuma kullum za su rera don farin ciki.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 “A nan zan sa ƙaho ya yi girma wa Dawuda in kuma kafa fitila saboda shafaffena.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Zan suturta abokan gābansa da kunya, amma rawanin da yake a kansa zai yi ta walƙiya.”
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

< Zabura 132 >