Zabura 126

1 Waƙar haurawa. Sa’ad da Ubangiji ya dawo da kamammu zuwa Sihiyona, mun kasance kamar mutanen da suka yi mafarki.

Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

2 Bakunanmu sun cika da dariya, harsunanmu da waƙoƙin farin ciki. Sai ana faɗi a cikin al’ummai, “Ubangiji ya aikata manyan abubuwa dominsu.”

Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

3 Ubangiji ya aikata manyan abubuwa dominmu, mun kuwa cika da farin ciki.

Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

4 Ka maido da wadatarmu, ya Ubangiji kamar rafuffuka a Negeb.

Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

5 Waɗanda suka yi shuka da hawaye za su yi girbi da waƙoƙin farin ciki.

Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

6 Shi da ya fita yana kuka, riƙe da iri don shuki, zai dawo da waƙoƙin farin ciki, ɗauke da dammuna.

Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.