< Zabura 122 >
1 Waƙar haurawa. Ta Dawuda. Na yi farin ciki tare da waɗanda suka ce da ni, “Bari mu tafi gidan Ubangiji.”
Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!
2 Ƙafafunmu suna tsaye a ƙofofinki, ya Urushalima.
Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!
3 An gina Urushalima kamar birnin da aka yi a harhaɗe wuri guda.
Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.
4 A can ne kabilu suke haurawa, kabilan Ubangiji, don su yabi sunan Ubangiji bisa ga farillan da aka ba wa Isra’ila.
Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.
5 A can kursiyoyin shari’a yake tsaye, kursiyoyin gidan Dawuda.
Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.
6 Ku yi addu’a don salamar Urushalima, “Bari waɗanda suke ƙaunarki su zauna lafiya.
Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!
7 Bari salama ta kasance a katangarki zaman lafiya kuma a fadodinki.”
Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!
8 Saboda’yan’uwana da kuma abokaina, zan ce, “Salama tă kasance tare da ke.”
Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!
9 Saboda gidan Ubangiji Allahnmu, zan nemi wadatarki.
Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.