< Zabura 103 >

1 Ta Dawuda. Yabi Ubangiji, ya raina; dukan abin da yake cikin cikina, yabi sunansa mai tsarki.
Давидов псалом. Благославяй, душе моя, Господа, И всичко що е вътре в мене нека хвали светото Му име.
2 Yabi Ubangiji, ya raina, kada kuma ka manta dukan alheransa,
Благославяй, душе моя, Господа, И не забравяй не едно от всичките Му благодеяния.
3 wanda yake gafarta dukan zunubai yake kuma warkar da dukan cututtuka,
Той е, Който прощава всичките ти беззакония, Изцелява всичките ти болести;
4 wanda ya fanshi ranka daga rami ya naɗa maka rawani da ƙauna da kuma tausayi,
Който изкупва от рова живота ти, Венчава те с милосърдие и благи милости;
5 Wanda ya ƙosar da kai da abubuwa masu kyau domin a sabunta ƙuruciyarka kamar na gaggafa.
Който насища с блага душата ти ти, Тъй щото младостта ти се подновява като на орел.
6 Ubangiji yana aikata adalci da kuma gaskiya ga duk waɗanda aka danne.
Господ извършва правда и правосъдие. За всичките угнетявани.
7 Ya sanar da hanyoyinsa wa Musa, ayyukansa ga mutanen Isra’ila.
Направи Моисея да позное пътищата Му, И израилтяните делата Му.
8 Ubangiji mai tausayi ne da kuma alheri, mai jinkirin fushi, cike da ƙauna.
Жалостив и милостив е Господ, Дълготърпелив и многомилостив.
9 Ba zai yi ta zargi ba ba kuwa zai yi ta jin fushi har abada ba;
Не ще изобличава винаги, Нито ще държи гняв до века.
10 ba ya yin da mu gwargwadon zunubanmu ko yă sāka mana bisa ga laifofinmu.
Не е постъпил с нас според греховете ни, Нито е въздал нам според беззаконието ни.
11 Gama kamar yadda sammai suke can bisa duniya, haka girmar ƙaunarsa yake wa masu tsoronsa;
Защото колкото е високо небето от земята, Толкова голяма е милостта Му към ония, които Му се боят,
12 kamar yadda gabas yake daga yamma, haka ya cire laifofinmu daga gare mu.
Колкото отстои изток от запад, Толкова е отдалечил от нас престъпленията ни.
13 Kamar yadda mahaifi yake jin tausayin’ya’yansa, haka Ubangiji yake jin tausayin waɗanda suke tsoronsa;
Както баща жали чадата си, Така Господ жали ония, които Му се боят.
14 gama ya san yadda aka yi mu, ya tuna cewa mu ƙura ne.
Защото Той познава нашия състав, Помни, че ние сме пръст.
15 Game da mutum dai, kwanakinsa suna kamar ciyawa da suke haɓaka kamar fure a gona;
Дните на човека са като трева; Като полски цвят, така цъфти.
16 iska kan hura a kansa sai ya ɓace ba a kuwa sāke tuna da inda dā yake.
Защото както преминава вятърът над него, и няма го, И мястото му го не познава вече.
17 Amma daga madawwami zuwa madawwami ƙaunar Ubangiji tana tare da waɗanda suke tsoronsa, adalcinsa kuma tare da’ya’yansu,
Но милостта на Господа е от века и до века върху ония, които Му се боят. И правдата Му върху внуците
18 tare da waɗanda suke kiyaye alkawarinsa suna kuma tuna su yi biyayya da farillansa.
На ония, които пазят завета Му, И помнят заповедите Му, за да ги изпълняват.
19 Ubangiji ya kafa kursiyinsa a sama, masarautarsa kuwa na mulki a bisa duka.
Господ е поставил престола Си на небето; И неговото царство владее над всичко.
20 Yabi Ubangiji, ku mala’ikunsa, ku jarumawa masu yi masa aiki, waɗanda suke yin biyayya da maganarsa.
Благославяйте Господа, вие ангели Негови, Мощни със сила, които изпълняват словото Му, Като слушате гласа на словото Му
21 Yabi Ubangiji, dukanku rundunarsa ta sama, ku bayinsa waɗanda kuke aikata nufinsa.
Благославяйте Господа, всички Негови войнства, Негови служители, които изпълнявате волята Му.
22 Yabi Ubangiji, dukanku ayyukansa ko’ina a mulkinsa. Yabi Ubangiji, ya raina.
Благославяйте Господа, всички Негови дела. Във всяко място на владението Му. Благославяй душе моя, Господа.

< Zabura 103 >