Ayuba 23
1 Sa’an nan Ayuba ya amsa,
А Јов одговори и рече:
2 “Ko a yau, ina kuka mai zafi; hannunsa yana da nauyi duk da nishin da nake yi.
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3 Da a ce na san inda zan same shi; da a ce zan iya zuwa wurin da yake zama!
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4 Zan kai damuwata wurinsa in yi gardama da shi.
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5 Zan nemi in san abin da zai ce mini, in kuma auna abin da zai ce mini.
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6 Zai yi gardama da ni da ikonsa mai girma? Babu, ba zai zarge ni da laifi ba.
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7 Mai adalci ne zai kawo ƙara a wurinsa, kuma zan samu kuɓuta daga wurin mai shari’an nan har abada.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8 “Amma in na je gabas, ba ya wurin; in na je yamma, ba zan same shi ba.
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9 Sa’ad da yake aiki a arewa, ba ni ganinsa; sa’ad da ya juya zuwa kudu, ba na ganinsa.
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10 Amma ya san hanyar da nake bi; sa’ad da ya gwada ni zan fito kamar zinariya.
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11 Ƙafafuna suna bin ƙafafunsa kurkusa; na bi hanyarsa ba tare da na juya ba.
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12 Ban fasa bin dokokin da ya bayar ba; na riƙe maganarsa da muhimmanci fiye da abincin yau da gobe.
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13 “Amma ya tsaya shi kaɗai, kuma wa ya isa yă ja da shi? Yana yin abin da yake so.
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14 Yana yi mini abin da ya shirya yă yi mini, kuma yana da sauran irinsu a ajiye.
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15 Shi ya sa na tsorata a gabansa; sa’ad da na yi tunanin wannan duka, nakan ji tsoronsa.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16 Allah ya sa zuciyata ta yi sanyi; Maɗaukaki ya tsorata ni.
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17 Duk da haka duhun bai sa in yi shiru ba, duhun da ya rufe mini fuska.
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
