< Sòm 131 >
1 Yon chan pou monte vè tanp lan. O SENYÈ, kè m pa ògeye, ni zye m pa gen awogans. Ni m pa fouye kò m nan gwo zafè, ni nan sa ki twò wo pou mwen.
Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.
2 Anverite, mwen te fin ranje e kalme nanm mwen. Menm jan ke yon pitit poze sou manman l, anndan m, nanm mwen tankou yon pitit ki sevre.
Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.
3 O Israël, mete espwa nan SENYÈ a depi koulye a e jis rive pou tout tan.
Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.