< Sòm 124 >

1 Yon Sòm pou monte vè tanp lan. Yon Sòm David. Si se pa t SENYÈ a ki te pou nou, kite Israël di koulye a,
Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,
2 Si se pa t SENYÈ a ki te pou nou, lè lezòm te leve kont nou yo,
Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,
3 Alò, yo t ap gen tan fin vale nou tou vivan, lè kòlè yo te limen kont nou an.
Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;
4 Nan lè sa a, dlo yo t ap fin anglouti nou nèt. Kouran dlo yo ta fin pase sou nanm nou.
Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;
5 Nan lè sa a, dlo anraje yo t ap fin pase sou nanm nou.
Покрила би душу нашу силна вода.
6 Beni se SENYÈ a, ki pa t livre nou pou chire nan dan yo.
Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!
7 Nanm nou gen tan fin chape tankou yon zwazo ki sòti nan pèlen a moun k ap fè lachas yo. Pèlen an fin kase e nou chape.
Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.
8 Sekou nou se nan non SENYÈ a, ki te fè syèl la ak tè a.
Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.

< Sòm 124 >