Pwovèb 1
1 Pwovèb Salomon yo, fis a David la, wa Israël la:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 pou konnen sajès avèk enstriksyon, Pou dekouvri pawòl bon konprann yo,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Pou resevwa enstriksyon nan jan pou aji ak sajès, ladwati, jistis, menm jan pou tout moun;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Pou avèti san konprann yo e bay konesans ak pridans a jenn yo.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Yon nonm saj va tande, va grandi nan konesans li e yon nonm bon konprann va twouve konsèy ki saj,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Pou konprann yon pwovèb ak mo kache, pawòl a saj yo avèk devinèt yo.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Lakrent SENYÈ a se kòmansman sajès la; sila ki plen foli, meprize sajès ak lenstriksyon.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Tande byen, fis mwen an, lenstriksyon papa ou, e pa abandone leson a manman ou yo;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Anverite, yo fè yon kouwòn byen bèl sou tèt ou, ak yon bèl dekorasyon nan kou ou.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Fis mwen an, si pechè yo vin tante ou, pa dakò.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Si yo di: “Vini avèk nou, annou kouche yon pyèj pou san, annou fè anbiskad pou inosan yo san koz;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Annou vale yo vivan tankou Sejou mò yo, menm an antye tankou sila k ap desann nan fòs yo. (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Nou va jwenn tout kalite byen presye, nou va ranpli lakay nou ak piyaj.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Tire osò pa ou ansanm ak nou. Nou tout va gen yon sèl bous”—
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Fis mwen an, pa mache nan chemen avèk yo. Anpeche pye ou antre sou wout yo,
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Paske pye yo kouri jwenn mal, e yo fè vit pou yo vèse san.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Anverite, se initil pou ouvri yon filè ak pen gaye devan nenpòt kalite zwazo;
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 men yap kouche yon pyèj pou pwòp san pa yo. Yo fè anbiskad pou pwòp lavi pa yo.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Se konsa tout chemen yo ye a pou tout moun ki vin genyen pa mwayen vyolans. Se pwòp lavi yo kap vin rache.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Sajès rele fò nan lari. Li leve vwa li nan plas la.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 Nan tèt lari ki gen zen yo, li kriye fò. Nan antre pòtay lari yo, li fè moun tande tout pawòl li yo:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “Jiskilè, O moun san bon konprann yo, nou va renmen rete san konprann anyen? Pou mokè yo rejwi yo nan moke moun e moun san konprann yo rayi konesans?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Vire sou repwòch mwen an. Gade byen, mwen va vide lespri m sou nou. Mwen va fè nou konnen pawòl mwen yo.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Akoz mwen te rele nou e nou te refize; mwen te lonje men m, e pèsòn pa t okipe sa,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 men nou te neglije tout konsèy mwen yo, e nou pa t vle tande repwòch mwen;
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 konsa, mwen menm anplis, va ri sou malè nou yo. Mwen va moke nou lè gran laperèz la rive,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 lè gran laperèz nou rive tankou tanpèt e gwo dezas nou yo tankou toubiyon, lè gwo pwoblèm ak soufrans rive sou nou.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Nan lè sa a, yo va rele m, men mwen p ap reponn. Yo va chache mwen avèk dilijans, men yo p ap twouve m,
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 akoz yo te rayi konesans e pa t chwazi gen lakrent SENYÈ a.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Yo te refize konsèy mwen. Yo te rejte tout repwòch mwen yo.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Pou sa, yo va manje fwi a pwòp chemen yo, e vant yo va vin plen ak pwòp manèv yo.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Paske chemen kwochi a moun san konprann yo va touye yo. Kè kontan a sila ki plen foli va detwi yo.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Men sila ki koute mwen an va viv ansekirite, e li va rete alèz san pè malè.”
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
