Psaumes 69
1 Pour la fin, pour ceux qui seront changés, par David. Sauvez-moi, ô Dieu, parce que des eaux sont entrées dans mon âme.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Je suis enfoncé dans une boue profonde et sans consistance. Je suis venu dans la profondeur de la mer, et une tempête m’a submergé.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Je me suis fatigué en criant, ma gorge est devenue enrouée: mes yeux défaillent, pendant que j’espère en mon Dieu.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Ils se sont multipliés plus que les cheveux de ma tête, ceux qui me haïssent sans sujet. Ils se sont fortifiés, ceux qui me persécutent injustement; ce que je n’avais pas pris, je l’ai pourtant payé.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Ô Dieu, c’est vous qui savez ma folie; et mes péchés ne vous sont point cachés.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Qu’ils ne rougissent pas à cause de moi, ceux qui vous attendent, Seigneur, Seigneur des armées. Qu’ils ne soient pas confondus à mon sujet, ceux qui vous cherchent, ô Dieu d’Israël.
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Puisque c’est à cause de vous que j’ai souffert l’opprobre, et que la confusion a couvert ma face.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Je suis devenu étranger à mes frères, un inconnu aux fils de ma mère.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Parce que le zèle de votre maison m’a dévoré, et que les outrages de ceux qui vous insultaient sont tombés sur moi.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 J’ai couvert mon âme dans le jeûne, et on m’en a fait un sujet d’opprobre.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Et j’ai pris pour mon vêtement un cilice, et je suis devenu pour eux un proverbe.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Ceux qui étaient assis à la porte de la ville parlaient contre moi, et ceux qui buvaient du vin me chantaient en dérision.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Pour moi, je vous adresse ma prière, Seigneur; c’est le temps de votre bienveillance, ô Dieu.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Retirez-moi de la fange, afin que je n’y demeure pas enfoncé; délivrez-moi de ceux qui me haïssent, et du fond des eaux.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Qu’une tempête d’eau ne me submerge pas, qu’un abîme ne m’engloutisse pas; qu’un puits ne referme pas sa bouche sur moi.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Exaucez-moi, Seigneur, parce que votre miséricorde est bienfaisante; selon la multitude de vos bontés, jetez un regard sur moi.
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Et ne détournez pas votre face de votre serviteur; parce que je suis tourmenté, exaucez-moi promptement,
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Soyez attentif à mon âme et délivrez-la à cause de mes ennemis: sauvez-moi.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 C’est vous qui connaissez mon opprobre, ma confusion et ma retenue.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Ils sont en votre présence, tous ceux qui me tourmentent: mon cœur a attendu l’opprobre et la misère.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Ils m’ont donné pour nourriture du fiel, et dans ma soif ils m’ont abreuvé de vinaigre.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Que leur table devienne devant eux un filet, et la punition qu’ils méritent, une pierre d’achoppement.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Que leur yeux s’obscurcissent, afin qu’ils ne voient point: et tenez leur dos toujours courbé.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Répandez sur eux votre colère, et que la fureur de votre colère les saisisse.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Que leur habitation devienne déserte, et que dans leurs tabernacles il n’y ait personne qui habite.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Parce qu’ils ont persécuté celui que vous-même vous avez frappé, et qu’ils ont ajouté à la douleur de mes plaies.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Mettez iniquité sur leur iniquité, et qu’ils n’entrent point dans votre justice.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Qu’ils soient effacés du livre des vivants, et qu’avec les justes ils ne soient point écrits.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Pour moi, je suis pauvre et souffrant; votre secours, ô mon Dieu, m’a soutenu.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Je louerai le nom du Seigneur par un cantique, je le glorifierai par ma louange.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Et cela sera plus agréable à Dieu qu’un jeune veau qui pousse ses cornes et ses ongles.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Que les pauvres voient et se réjouissent: cherchez Dieu et votre âme vivra;
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Parce que le Seigneur a exaucé les pauvres, il n’a pas méprisé ceux qui sont dans les liens.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Que les cieux le louent, ainsi que la terre, la mer et tous les reptiles qu’ils contiennent.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Parce que Dieu sauvera Sion, et que les cités de Juda seront rebâties.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Et la race des serviteurs de Dieu la possédera; et ceux qui aiment son nom y habiteront.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
