Psaumes 144
1 De David. Béni soit l'Éternel, mon rocher, qui forme mes mains au combat, et mes doigts à la bataille,
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 lui, mon bienfaiteur et ma citadelle, ma forteresse, et mon libérateur, mon bouclier, mon refuge, lui qui m'assujettit des peuples!
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Éternel, qu'est-ce que l'homme, pour que tu le connaisses? l'enfant d'Adam, pour que tu t'occupes de lui?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 L'homme est semblable au souffle, et ses jours, à une ombre qui passe.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Éternel, incline tes Cieux, et descends! Touche les montagnes, et qu'elles fument!
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Darde la foudre, et disperse-les! Lance tes flèches, et les mets en déroute!
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 D'en haut étends ta main! Délivre-moi, et me tire des grandes eaux, de la main des enfants de l'étranger,
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 dont la bouche profère le mensonge, et dont la droite est une droite parjure!
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 O Dieu, je veux te chanter un cantique nouveau, sur le luth à dix cordes je veux te célébrer,
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 toi, qui accordes au Roi la victoire, toi, qui sauvas ton serviteur David de la funeste épée!
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Délivre-moi, et me tire de la main des enfants de l'étranger, dont la bouche profère le mensonge, et dont la droite est une droite parjure!
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Afin que nos fils soient comme des plantes grandissant dans leur jeunesse, et nos filles comme des colonnes angulaires sculptées en figures dans les palais.
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 Que nos greniers soient remplis, fournissant toutes sortes de biens! Que nos brebis multiplient par milliers, qu'elles soient par myriades dans nos champs!
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 Que nos chefs soient élevés! qu'il n'y ait ni brèche, ni attaque, ni clameurs dans nos rues!
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Heureux le peuple dont il en est ainsi! Heureux le peuple dont l'Éternel est le Dieu!
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
