Psaumes 18
1 Au chef des chantres. Du serviteur de l’Éternel, de David, qui adressa à l’Éternel les paroles de ce cantique, lorsque l’Éternel l’eut délivré de la main de tous ses ennemis et de la main de Saül. Il dit: Je t’aime, ô Éternel, ma force!
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 Éternel, mon rocher, ma forteresse, mon libérateur! Mon Dieu, mon rocher, où je trouve un abri! Mon bouclier, la force qui me sauve, ma haute retraite!
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 Je m’écrie: Loué soit l’Éternel! Et je suis délivré de mes ennemis.
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Les liens de la mort m’avaient environné, Et les torrents de la destruction m’avaient épouvanté;
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
6 Dans ma détresse, j’ai invoqué l’Éternel, J’ai crié à mon Dieu; De son palais, il a entendu ma voix, Et mon cri est parvenu devant lui à ses oreilles.
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 La terre fut ébranlée et trembla, Les fondements des montagnes frémirent, Et ils furent ébranlés, parce qu’il était irrité.
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 Il s’élevait de la fumée dans ses narines, Et un feu dévorant sortait de sa bouche: Il en jaillissait des charbons embrasés.
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Il abaissa les cieux, et il descendit: Il y avait une épaisse nuée sous ses pieds.
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 Il était monté sur un chérubin, et il volait, Il planait sur les ailes du vent.
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 Il faisait des ténèbres sa retraite, sa tente autour de lui, Il était enveloppé des eaux obscures et de sombres nuages.
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 De la splendeur qui le précédait s’échappaient les nuées, Lançant de la grêle et des charbons de feu.
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 L’Éternel tonna dans les cieux, Le Très-Haut fit retentir sa voix, Avec la grêle et les charbons de feu.
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 Il lança ses flèches et dispersa mes ennemis, Il multiplia les coups de la foudre et les mit en déroute.
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 Le lit des eaux apparut, Les fondements du monde furent découverts, Par ta menace, ô Éternel! Par le bruit du souffle de tes narines.
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 Il étendit sa main d’en haut, il me saisit, Il me retira des grandes eaux;
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 Il me délivra de mon adversaire puissant, De mes ennemis qui étaient plus forts que moi.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 Ils m’avaient surpris au jour de ma détresse; Mais l’Éternel fut mon appui.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Il m’a mis au large, Il m’a sauvé, parce qu’il m’aime.
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 L’Éternel m’a traité selon ma droiture, Il m’a rendu selon la pureté de mes mains;
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 Car j’ai observé les voies de l’Éternel, Et je n’ai point été coupable envers mon Dieu.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 Toutes ses ordonnances ont été devant moi, Et je ne me suis point écarté de ses lois.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 J’ai été sans reproche envers lui, Et je me suis tenu en garde contre mon iniquité.
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 Aussi l’Éternel m’a rendu selon ma droiture, Selon la pureté de mes mains devant ses yeux.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 Avec celui qui est bon tu te montres bon, Avec l’homme droit tu agis selon la droiture,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 Avec celui qui est pur tu te montres pur, Et avec le pervers tu agis selon sa perversité.
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 Tu sauves le peuple qui s’humilie, Et tu abaisses les regards hautains.
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 Oui, tu fais briller ma lumière; L’Éternel, mon Dieu, éclaire mes ténèbres.
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 Avec toi je me précipite sur une troupe en armes, Avec mon Dieu je franchis une muraille.
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 Les voies de Dieu sont parfaites, La parole de l’Éternel est éprouvée; Il est un bouclier pour tous ceux qui se confient en lui.
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 Car qui est Dieu, si ce n’est l’Éternel; Et qui est un rocher, si ce n’est notre Dieu?
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 C’est Dieu qui me ceint de force, Et qui me conduit dans la voie droite.
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 Il rend mes pieds semblables à ceux des biches, Et il me place sur mes lieux élevés.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 Il exerce mes mains au combat, Et mes bras tendent l’arc d’airain.
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 Tu me donnes le bouclier de ton salut, Ta droite me soutient, Et je deviens grand par ta bonté.
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 Tu élargis le chemin sous mes pas, Et mes pieds ne chancellent point.
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 Je poursuis mes ennemis, je les atteins, Et je ne reviens pas avant de les avoir anéantis.
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 Je les brise, et ils ne peuvent se relever; Ils tombent sous mes pieds.
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 Tu me ceins de force pour le combat, Tu fais plier sous moi mes adversaires.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 Tu fais tourner le dos à mes ennemis devant moi, Et j’extermine ceux qui me haïssent.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 Ils crient, et personne pour les sauver! Ils crient à l’Éternel, et il ne leur répond pas!
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 Je les broie comme la poussière qu’emporte le vent, Je les foule comme la boue des rues.
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Tu me délivres des dissensions du peuple; Tu me mets à la tête des nations; Un peuple que je ne connaissais pas m’est asservi.
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 Ils m’obéissent au premier ordre, Les fils de l’étranger me flattent;
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 Les fils de l’étranger sont en défaillance, Ils tremblent hors de leurs forteresses.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 Vive l’Éternel, et béni soit mon rocher! Que le Dieu de mon salut soit exalté,
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 Le Dieu qui est mon vengeur, Qui m’assujettit les peuples,
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 Qui me délivre de mes ennemis! Tu m’élèves au-dessus de mes adversaires, Tu me sauves de l’homme violent.
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 C’est pourquoi je te louerai parmi les nations, ô Éternel! Et je chanterai à la gloire de ton nom.
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 Il accorde de grandes délivrances à son roi, Et il fait miséricorde à son oint, A David, et à sa postérité, pour toujours.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
