Psaumes 17
1 Prière de David. Éternel! Écoute la droiture, sois attentif à mes cris, Prête l’oreille à ma prière faite avec des lèvres sans tromperie!
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Que ma justice paraisse devant ta face, Que tes yeux contemplent mon intégrité!
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Si tu sondes mon cœur, si tu le visites la nuit, Si tu m’éprouves, tu ne trouveras rien: Ma pensée n’est pas autre que ce qui sort de ma bouche.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 A la vue des actions des hommes, fidèle à la parole de tes lèvres, Je me tiens en garde contre la voie des violents;
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Mes pas sont fermes dans tes sentiers, Mes pieds ne chancellent point.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Je t’invoque, car tu m’exauces, ô Dieu! Incline vers moi ton oreille, écoute ma parole!
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Signale ta bonté, toi qui sauves ceux qui cherchent un refuge, Et qui par ta droite les délivres de leurs adversaires!
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Garde-moi comme la prunelle de l’œil; Protège-moi, à l’ombre de tes ailes,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Contre les méchants qui me persécutent, Contre mes ennemis acharnés qui m’enveloppent.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Ils ferment leurs entrailles, Ils ont à la bouche des paroles hautaines.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Ils sont sur nos pas, déjà ils nous entourent, Ils nous épient pour nous terrasser.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 On dirait un lion avide de déchirer, Un lionceau aux aguets dans son repaire.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Lève-toi, Éternel, marche à sa rencontre, renverse-le! Délivre-moi du méchant par ton glaive!
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Délivre-moi des hommes par ta main, Éternel, des hommes de ce monde! Leur part est dans la vie, Et tu remplis leur ventre de tes biens; Leurs enfants sont rassasiés, Et ils laissent leur superflu à leurs petits-enfants.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Pour moi, dans mon innocence, je verrai ta face; Dès le réveil, je me rassasierai de ton image.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
