< Job 18 >
1 Bildad de Schuach prit la parole et dit:
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 Quand mettrez-vous un terme à ces discours? Ayez de l’intelligence, puis nous parlerons.
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 Pourquoi sommes-nous regardés comme des bêtes? Pourquoi ne sommes-nous à vos yeux que des brutes?
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4 O toi qui te déchires dans ta fureur, Faut-il, à cause de toi, que la terre devienne déserte? Faut-il que les rochers disparaissent de leur place?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5 La lumière du méchant s’éteindra, Et la flamme qui en jaillit cessera de briller.
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6 La lumière s’obscurcira sous sa tente, Et sa lampe au-dessus de lui s’éteindra.
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7 Ses pas assurés seront à l’étroit; Malgré ses efforts, il tombera.
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8 Car il met les pieds sur un filet, Il marche dans les mailles,
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9 Il est saisi au piège par le talon, Et le filet s’empare de lui;
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10 Le cordeau est caché dans la terre, Et la trappe est sur son sentier.
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11 Des terreurs l’assiègent, l’entourent, Le poursuivent par derrière.
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12 La faim consume ses forces, La misère est à ses côtés.
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13 Les parties de sa peau sont l’une après l’autre dévorées, Ses membres sont dévorés par le premier-né de la mort.
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14 Il est arraché de sa tente où il se croyait en sûreté, Il se traîne vers le roi des épouvantements.
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15 Nul des siens n’habite sa tente, Le soufre est répandu sur sa demeure.
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16 En bas, ses racines se dessèchent; En haut, ses branches sont coupées.
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17 Sa mémoire disparaît de la terre, Son nom n’est plus sur la face des champs.
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18 Il est poussé de la lumière dans les ténèbres, Il est chassé du monde.
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19 Il ne laisse ni descendants ni postérité parmi son peuple, Ni survivant dans les lieux qu’il habitait.
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20 Les générations à venir seront étonnées de sa ruine, Et la génération présente sera saisie d’effroi.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21 Point d’autre destinée pour le méchant, Point d’autre sort pour qui ne connaît pas Dieu!
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.