< Job 17 >
1 Mon souffle se perd, Mes jours s’éteignent, Le sépulcre m’attend.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Je suis environné de moqueurs, Et mon œil doit contempler leurs insultes.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Sois auprès de toi-même ma caution; Autrement, qui répondrait pour moi?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Car tu as fermé leur cœur à l’intelligence; Aussi ne les laisseras-tu pas triompher.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 On invite ses amis au partage du butin, Et l’on a des enfants dont les yeux se consument.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Il m’a rendu la fable des peuples, Et ma personne est un objet de mépris.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Mon œil est obscurci par la douleur; Tous mes membres sont comme une ombre.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Les hommes droits en sont stupéfaits, Et l’innocent se soulève contre l’impie.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Le juste néanmoins demeure ferme dans sa voie, Celui qui a les mains pures se fortifie de plus en plus.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Mais vous tous, revenez à vos mêmes discours, Et je ne trouverai pas un sage parmi vous.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Quoi! Mes jours sont passés, mes projets sont anéantis, Les projets qui remplissaient mon cœur…
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Et ils prétendent que la nuit c’est le jour, Que la lumière est proche quand les ténèbres sont là!
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 C’est le séjour des morts que j’attends pour demeure, C’est dans les ténèbres que je dresserai ma couche; (Sheol )
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol )
14 Je crie à la fosse: Tu es mon père! Et aux vers: Vous êtes ma mère et ma sœur!
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Mon espérance, où donc est-elle? Mon espérance, qui peut la voir?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
16 Elle descendra vers les portes du séjour des morts, Quand nous irons ensemble reposer dans la poussière. (Sheol )
У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. (Sheol )