Psaumes 17
1 Prière de David. Écoute, ô Éternel, la justice; sois attentif à mon cri; prête l’oreille à ma prière, qui ne s’élève pas de lèvres trompeuses.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Que mon droit sorte de ta présence, que tes yeux regardent à la droiture.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Tu as sondé mon cœur, tu [m’]as visité de nuit; tu m’as éprouvé au creuset, tu n’as rien trouvé; ma pensée ne va pas au-delà de ma parole.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Quant aux actions de l’homme, par la parole de tes lèvres je me suis gardé des voies de l’homme violent.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Quand tu soutiens mes pas dans tes sentiers, mes pieds ne chancellent point.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Je t’ai invoqué, car tu m’exauceras, ô Dieu! Incline ton oreille vers moi, écoute mes paroles.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Rends admirable ta bonté, toi qui, par ta droite, sauves de [leurs] adversaires ceux qui se confient [en toi].
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Garde-moi comme la prunelle de l’œil; cache-moi sous l’ombre de tes ailes,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 De devant ces méchants qui me dévastent, mes ardents ennemis qui m’entourent.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Ils sont enfermés dans leur propre graisse; de leur bouche, ils parlent avec hauteur.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 À [chacun de] nos pas, maintenant ils nous environnent; ils fixent leurs yeux, se baissant jusqu’à terre:
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Il est semblable au lion avide de déchirer, et comme le lionceau qui se tient dans les lieux cachés.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Lève-toi, Éternel! devance-le, renverse-le; délivre mon âme du méchant [par] ton épée,
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 [Délivre-moi] des hommes [par] ta main, ô Éternel! des hommes de ce monde, [qui ont] leur portion dans cette vie, et dont tu remplis le ventre de tes biens cachés; ils sont rassasiés de fils, et ils laissent le reste de leurs [biens] à leurs enfants.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Moi, je verrai ta face en justice; quand je serai réveillé, je serai rassasié de ton image.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
