Proverbes 25
1 Ce sont ici aussi des proverbes de Salomon, que les gens d’Ézéchias, roi de Juda, ont transcrits:
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 La gloire de Dieu est de cacher une chose, et la gloire des rois est de sonder une chose.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 Les cieux en hauteur, et la terre en profondeur, et le cœur des rois, on ne peut les sonder.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Ôte de l’argent les scories, et il en sortira un vase pour l’orfèvre;
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 ôte le méchant de devant le roi, et son trône sera affermi par la justice.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Ne fais pas le magnifique devant le roi, et ne te tiens pas à la place des grands;
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 car il vaut mieux qu’on te dise: Monte ici, que si l’on t’abaissait devant le prince que tes yeux voient.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Ne sors pas à la hâte pour contester, de peur [que tu ne saches] que faire à la fin, lorsque ton prochain t’aura rendu confus.
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Plaide ta cause avec ton prochain, et ne révèle pas le secret d’autrui,
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 de peur que celui qui l’écoute ne te fasse honte, et que ton opprobre ne se retire pas.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 Des pommes d’or incrustées d’argent, c’est la parole dite à propos.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 Un anneau d’or et un joyau d’or fin, tel est, pour l’oreille qui écoute, celui qui reprend sagement.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 La fraîcheur de la neige au temps de la moisson, tel est le messager fidèle pour ceux qui l’envoient: il restaure l’âme de son maître.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Les nuages et le vent, et point de pluie, tel est celui qui se glorifie faussement d’un présent.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 Par la lenteur à la colère un prince est gagné, et la langue douce brise les os.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 As-tu trouvé du miel, manges-en ce qu’il t’en faut, de peur que tu n’en sois repu et que tu ne le vomisses.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Mets rarement ton pied dans la maison de ton prochain, de peur qu’il ne soit rassasié de toi et qu’il ne te haïsse.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 L’homme qui rend un faux témoignage contre son prochain est un marteau, et une épée, et une flèche aiguë.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 La confiance en un perfide, au jour de la détresse, est une dent cassée et un pied chancelant.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 [Comme] celui qui ôte son vêtement en un jour de froid, [comme] du vinaigre sur le nitre, tel est celui qui chante des chansons à un cœur affligé.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 Si celui qui te hait a faim, donne-lui du pain à manger, et, s’il a soif, donne-lui de l’eau à boire;
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 car tu entasseras des charbons ardents sur sa tête, et l’Éternel te le rendra.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 Le vent du nord enfante les averses; et les visages indignés, une langue [qui médit] en secret.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 Mieux vaut habiter sur le coin d’un toit, que [d’avoir] une femme querelleuse et une maison en commun.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 Les bonnes nouvelles d’un pays éloigné sont de l’eau fraîche pour une âme altérée.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 Le juste qui chancelle devant le méchant est une fontaine trouble et une source corrompue.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 Manger beaucoup de miel n’est pas bon, et s’occuper de sa propre gloire n’est pas la gloire.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 L’homme qui ne gouverne pas son esprit est une ville en ruine, sans murailles.
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
