< Lododowo 19 >
1 Anyo be nànye ame dahe si ƒe zɔzɔme ŋu fɔɖiɖi mele o, wu bometsila si ƒe nuyiwo gblɔa nya tovo.
窮而行為正直,勝於富而唇舌欺詐。
2 Menyo be dzo nanɔ mewò ɖe nuwo wɔwɔ ŋu gɔmesesemanɔmee alo atsi dzi ahabu mɔ o.
熱誠無謀,誠不可取;步伐匆忙,難免失足。
3 Ame ŋutɔ ƒe bometsitsie gblẽa eƒe agbe dome, evɔ eƒe dzi bina ɖe Yehowa ŋu.
人因愚蠢自毀前途;他的心反遷怒上主。
4 Kesinɔnunɔamesi dzea xɔlɔ̃ geɖe na ame, gake ame dahe ƒe xɔlɔ̃wo kakana le eŋu.
財富招來許多朋友,窮人卻為親朋所棄。
5 Womagbe tohehe na aʋatsoɖasefo o eye ame si trɔa alakpa kɔna ɖi bababa la, madzo le ablɔɖe me o.
作假見證的人,難免受罰;撒播謊言的人,勢必難逃。
6 Ame geɖewo wɔa nu be woadze fia ŋu, eye ame si naa nu ame faa la, ame sia ame dzea xɔ̃e.
大方的人,人人奉承;好施的人,人都諂媚。
7 Ame dahe ƒe ƒometɔwo katã ɖea kɔ ɖa le eŋu, aleke exɔlɔ̃wo magbee geɖe wu o! Togbɔ be etia wo yome nɔa kuku ɖem na wo hã la, womedea nu eme nɛ o.
人窮兄弟恨,朋友更遠離;誰追求空言,是捕風捉影。
8 Ame si, si nunya su la lɔ̃a eya ŋutɔ ƒe luʋɔ eye ame si melɔ̃a nu le gɔmesese gbɔ o la, nu dzea edzi nɛ.
獲得明哲的,必愛惜自己;珍惜明智的,必覓得幸福。
9 Womagbe tohehe na aʋatsoɖasefo o eye ame si trɔa alakpa kɔna ɖi bababa la atsrɔ̃.
作假見證的人,難免受罰;撒播謊言的人,自趨滅亡。
10 Agbe vivi nɔnɔ medze bometsila ʋuu keke wòahanye be kluvi ɖu aƒetɔ ɖe dumegãwo dzi o.
安逸的生活,不適於愚人;奴隸管君主,更是不相宜。
11 Ame ƒe nunya nana wògbɔa dzi ɖi eye ŋutikɔkɔe wònye nɛ ne eŋe aɖaba ƒu dzidada dzi.
明智的人,緩於發怒,寬恕愆尤,引以為榮。
12 Fia ƒe dziku le abe dzata ƒe gbetete ene, ke eƒe amenuveve le abe zãmu le gbedzi ene.
君主的盛怒,有如獅子的怒吼;君王的恩惠,有如草上的朝露。
13 Viŋutsu tsibome nye fofoa ƒe gbegblẽ eye srɔ̃nyɔnu dzrewɔla le abe tsitrɔnu si le ɖuɖum ɖaa ene.
愚昧的兒子,是父親的災禍;吵鬧的女人,有如屋頂漏水。
14 Aƒewo kple kesinɔnuwo nye domenyinu tso dzilawo gbɔ, ke srɔ̃nyɔnu nyanu ya, Yehowa gbɔe wòtsona.
房屋與錢財,是父母的遺產;賢明的妻子,是上主的恩賜。
15 Kuvia nana ame dɔa alɔ̃ yia eme ʋĩi eye dɔ wua ƒomewɔla.
懶慢怠惰,使人沉睡;閒蕩的人,必要挨餓。
16 Ame si wɔna ɖe sedede dzi la dzɔa eƒe agbe ŋu, ke ame si metsɔ ɖeke le eƒe mɔwo ŋu o la aku.
恪守上主誡命的,可保全生命;輕視上主道路的,必自趨喪亡。
17 Ame si nyo dɔ me na hiãtɔ la, do nugbana na Yehowa, aɖo nu si wòwɔ la teƒe nɛ.
向窮人施捨,是借貸於上主;對他的功德,上主必要報答。
18 He to na viwò ŋutsuvi elabena eya mee mɔkpɔkpɔ le; ke mègakpe ɖe ame siwo le eƒe ku dim la ŋuti o.
尚有希望時,應懲罰兒子;但不可存心置他於死地。
19 Ame si dzi kuna helĩhelĩ la, axe eŋutife; ne èɖee le eme la, agawɔe ake.
易怒的人,應當受罰:你越寬容,使他越乖戾。
20 Ɖo to aɖaŋuɖoɖo, nàxɔ amehehe eye le nuwuwua la, àdze nunya.
你應聽取勸告,接受教訓,使你今後成個明智的人。
21 Nu geɖewo ame ɖo ɖe eƒe dzi me, gake Yehowa ƒe ɖoɖo koe vaa eme.
人在心中儘可策劃多端,實現的卻是上主的計劃。
22 Nu si ame dina lae nye lɔlɔ̃ si meʋãna o; enyo be nànye ame dahe wu alakpatɔ.
慷慨為人有利,窮漢勝過騙子。
23 Yehowavɔvɔ̃ kplɔa ame yia agbe gbɔe. Ekema ànɔ anyi aɖe dzi ɖi eye kuxi aɖeke maƒo go wò o.
敬畏上主,使人得生命,滿懷敬畏,必無殃無禍。
24 Ne kuviatɔ de asi nuɖugba me la, maɖee ɖa atsɔ yi nu gbɔe teti gɔ̃ hã o!
懶惰人伸手到食盤,卻懶於送回到口邊。
25 Ƒo fewuɖula kple ati, ekema gegemewo adze nunya; ka mo na ame si si sidzedze le, ekema gɔmesese asu esi.
你若杖責輕狂人,幼稚者將變明智;你只譴責明智者,他即更明瞭義理。
26 Ame si daa adzo fofoa, nyaa dada doa goe lae nye viŋutsu si hea ŋukpe kple vlododo vɛ.
苛待父親,迫走母親的,實是卑賤可恥的兒子。
27 Vinye, ne èdzudzɔ amehenyawo sese la, ekema àtra tso gɔmesese ƒe nyawo gbɔ.
我兒,你停止聽取教訓,就是遠離智慧的訓言。
28 Aʋatsoɖasefo ɖua fewu le afia nyui tsotso ŋu eye ame vɔ̃ɖi ƒe nu miaa nu vɔ̃ɖi.
邪曲的見證,戲笑公義;惡人們的嘴,吞食不義。
29 Woɖo tohehe ɖi na fewuɖulawo eye woɖo ƒoƒo ɖi na bometsilawo ƒe dzime.
體刑是為輕狂人而設,鞭笞是為愚人背而備。