Psalmaro 130

1 Kanto de suprenirado. El profundo mi vokas Vin, ho Eternulo.

Из дубине вичем к Теби, Господе!

2 Mia Sinjoro, aŭskultu mian voĉon; Viaj oreloj atentu la voĉon de mia petego.

Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.

3 Se vi, ho Eternulo, kalkulus la pekojn, Kiu povus stari, ho mia Sinjoro?

Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?

4 Sed Vi estas pardonema, Por ke Vi estu respektata.

Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.

5 Mi esperis al la Eternulo, esperis mia animo, Kaj Lian vorton mi fidis.

Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.

6 Mia animo atendas mian Sinjoron pli, Ol la gardantoj atendas la matenon, La gardantoj la matenon.

Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

7 Izrael fidu la Eternulon; Ĉar ĉe la Eternulo estas favorkoreco Kaj ĉe Li estas granda liberigo.

Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.

8 Kaj Li liberigos Izraelon De ĉiuj liaj pekoj.

И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.