Sentencoj 1
1 Sentencoj de Salomono, filo de David, reĝo de Izrael:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Por scii saĝon kaj moralinstruon; Por kompreni parolojn de prudento;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Por ricevi instruon pri saĝo, Vero, justo, kaj honesto;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Por doni al la malkleruloj spriton, Al la junulo scion kaj singardemon.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Saĝulo aŭdu kaj plimultigu sian scion, Kaj prudentulo akiros gvidajn kapablojn,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Por kompreni sentencon kaj retoraĵon, La vortojn de saĝuloj kaj iliajn enigmojn.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 La timo antaŭ la Eternulo estas la komenco de sciado. Saĝon kaj instruon malpiuloj malestimas.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Aŭskultu, mia filo, la instruon de via patro, Kaj ne forĵetu la ordonon de via patrino;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Ĉar ili estas bela krono por via kapo, Kaj ornamo por via kolo.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Mia filo, se pekuloj vin logos, Ne sekvu ilin.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Se ili diros: Iru kun ni, Ni embuskos por mortigi, Ni senkaŭze insidos senkulpulojn;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Ni trovos diversajn grandvaloraĵojn, Ni plenigos niajn domojn per rabaĵo;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Vi lotos meze inter ni, Unu monujo estos por ni ĉiuj:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Mia filo, ne iru la vojon kune kun ili; Gardu vian piedon de ilia vojstreko,
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Ĉar iliaj piedoj kuras al malbono, Kaj rapidas, por verŝi sangon.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Ĉar vane estas metata reto Antaŭ la okuloj de ĉiu birdo.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Kaj ili embuskas sian propran sangon, Ili insidas siajn proprajn animojn.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Tiaj estas la vojoj de ĉiu, kiu avidas rabakiron; Ĝi forprenas la vivon de sia posedanto.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 La saĝo krias sur la strato; Ĝi aŭdigas sian voĉon sur la placoj;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 Ĝi vokas en la ĉefaj kunvenejoj, ĉe la pordegaj enirejoj; En la urbo ĝi diras siajn parolojn.
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Ĝis kiam, ho malkleruloj, vi amos nescion? Kaj al blasfemantoj plaĉos blasfemado, Kaj senprudentuloj malamos scion?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Returnu vin al mia predikado; Jen mi eligos al vi mian spiriton, Mi sciigos al vi miajn vortojn.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Ĉar mi vokis, kaj vi rifuzis; Mi etendis mian manon, kaj neniu atentis;
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Kaj vi forĵetis ĉiujn miajn konsilojn, Kaj miajn predikojn vi ne deziris:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Tial ankaŭ mi ridos ĉe via malfeliĉo; Mi mokos, kiam timo vin atakos.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Kiam la timo atakos vin kiel uragano, Kaj via malfeliĉo venos kiel ventego, Kiam venos al vi mizero kaj sufero:
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Tiam ili min vokos, sed mi ne respondos; Ili min serĉos, sed min ne trovos.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Tial ke ili malamis scion, Kaj timon antaŭ la Eternulo ili ne deziris havi,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Ili ne deziris miajn konsilojn, Ili malestimis ĉiujn miajn predikojn:
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Ili manĝu la fruktojn de sia agado, Kaj ili satiĝu de siaj pripensoj.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Ĉar la kapricoj de la malsaĝuloj ilin mortigas, Kaj la senzorgeco de la senorduloj ilin pereigas.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Sed kiu min aŭskultas, tiu loĝos sendanĝere, Kaj estos trankvila, kaj ne timos malbonon.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
