Psalms 22
1 To the Overseer, on 'The Hind of the Morning.' — A Psalm of David. My God, my God, why hast Thou forsaken me? Far from my salvation, The words of my roaring?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 My God, I call by day, and Thou answerest not, And by night, and there is no silence to me.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 And Thou [art] holy, Sitting — the Praise of Israel.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 In Thee did our fathers trust — they trusted, And Thou dost deliver them.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Unto Thee they cried, and were delivered, In Thee they trusted, and were not ashamed.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 And I [am] a worm, and no man, A reproach of man, and despised of the people.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 All beholding me do mock at me, They make free with the lip — shake the head,
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 'Roll unto Jehovah, He doth deliver him, He doth deliver him, for he delighted in him.'
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 For thou [art] He bringing me forth from the womb, Causing me to trust, On the breasts of my mother.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 On Thee I have been cast from the womb, From the belly of my mother Thou [art] my God.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Be not far from me, For adversity is near, for there is no helper.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Many bulls have surrounded me, Mighty ones of Bashan have compassed me,
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 They have opened against me their mouth, A lion tearing and roaring.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 As waters I have been poured out, And separated themselves have all my bones, My heart hath been like wax, It is melted in the midst of my bowels.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Dried up as an earthen vessel is my power, And my tongue is cleaving to my jaws.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 And to the dust of death thou appointest me, For surrounded me have dogs, A company of evil doers have compassed me, Piercing my hands and my feet.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 I count all my bones — they look expectingly, They look upon me,
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 They apportion my garments to themselves, And for my clothing they cause a lot to fall.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 And Thou, O Jehovah, be not far off, O my strength, to help me haste.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Deliver from the sword my soul, From the paw of a dog mine only one.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Save me from the mouth of a lion: — And — from the horns of the high places Thou hast answered me!
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 I declare Thy name to my brethren, In the midst of the assembly I praise Thee.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Ye who fear Jehovah, praise ye Him, All the seed of Jacob, honour ye Him, And be afraid of Him, all ye seed of Israel.
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 For He hath not despised, nor abominated, The affliction of the afflicted, Nor hath He hidden His face from him, And in his crying unto Him He heareth.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Of Thee my praise [is] in the great assembly. My vows I complete before His fearers.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 The humble do eat and are satisfied, Praise Jehovah do those seeking Him, Your heart doth live for ever.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Remember and return unto Jehovah, Do all ends of the earth, And before Thee bow themselves, Do all families of the nations,
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 For to Jehovah [is] the kingdom, And He is ruling among nations.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 And the fat ones of earth have eaten, And they bow themselves, Before Him bow do all going down to dust, And he [who] hath not revived his soul.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 A seed doth serve Him, It is declared of the Lord to the generation.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 They come and declare His righteousness, To a people that is borne, that He hath made!
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
