Proverbs 17
1 Betere is a drie mussel with ioye, than an hous ful of sacrifices with chidyng.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A wijs seruaunt schal be lord of fonned sones; and he schal departe eritage among britheren.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 As siluer is preued bi fier, and gold is preued bi a chymnei, so the Lord preueth hertis.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 An yuel man obeieth to a wickid tunge; and a fals man obeieth to false lippis.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 He that dispisith a pore man, repreueth his maker; and he that is glad in the fallyng of another man, schal not be vnpunyschid.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 The coroun of elde men is the sones of sones; and the glorie of sones is the fadris of hem.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Wordis wel set togidere bisemen not a fool; and a liynge lippe bicometh not a prince.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A preciouse stoon moost acceptable is the abiding of hym that sekith; whidur euere he turneth hym silf, he vndurstondith prudentli.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 He that helith trespas, sekith frenschipis; he that rehersith bi an hiy word, departith hem, that ben knyt togidere in pees.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A blamyng profitith more at a prudent man, than an hundryd woundis at a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 Euere an yuel man sekith stryues; forsothe a cruel aungel schal be sent ayens hym.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 It spedith more to meete a femal bere, whanne the whelpis ben rauyschid, than a fool tristynge to hym silf in his foli.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Yuel schal not go a wei fro the hous of hym, that yeldith yuels for goodis.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 He that leeueth watir, is heed of stryues; and bifor that he suffrith wrong, he forsakith dom.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 Bothe he that iustifieth a wickid man, and he that condempneth a iust man, euer ethir is abhomynable at God.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 What profitith it to a fool to haue richessis, sithen he mai not bie wisdom? He that makith his hous hiy, sekith falling; and he that eschewith to lerne, schal falle in to yuels.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 He that is a frend, loueth in al tyme; and a brother is preuyd in angwischis.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A fonned man schal make ioie with hondis, whanne he hath bihiyt for his frend.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 He that bithenkith discordis, loueth chidingis; and he that enhaunsith his mouth, sekith fallyng.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 He that is of weiward herte, schal not fynde good; and he that turneth the tunge, schal falle in to yuel.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 A fool is borun in his schenschipe; but nether the fadir schal be glad in a fool.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A ioiful soule makith likinge age; a sorewful spirit makith drie boonys.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 A wickid man takith yiftis fro the bosum, to mys turne the pathis of doom.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Wisdom schyneth in the face of a prudent man; the iyen of foolis ben in the endis of erthe.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A fonned sone is the ire of the fadir, and the sorewe of the modir that gendride hym.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 It is not good to brynge in harm to a iust man; nether to smyte the prince that demeth riytfuli.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 He that mesurith his wordis, is wijs and prudent; and a lerud man is of preciouse spirit.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Also a foole, if he is stille, schal be gessid a wijs man; and, if he pressith togidre hise lippis, he `schal be gessid an vndurstondynge man.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
