Psalms 53

1 To the chief Musician upon Mahalath, Maschil, [A Psalm] of David. The fool hath said in his heart, [There is] no God. They are corrupt, and have done abominable iniquity: [there is] none that doeth good.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

2 God looked down from heaven upon the children of men, to see if there were [any] that did understand, that did seek God.

Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

3 Every one of them is gone back: they are altogether become filthy; [there is] none that doeth good, no, not one.

Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Have the workers of iniquity no knowledge? who eat up my people [as] they eat bread! they have not called upon God.

Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?

5 There they were in great fear, [where] no fear was: for God hath scattered the bones of him that encampeth [against] thee: thou hast put [them] to shame, because God hath despised them.

Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

6 O that the salvation of Israel [were come] out of Zion! when God bringeth back the captivity of his people, Jacob shall rejoice, [and] Israel shall be glad.

Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.