Job 21
1 But Job answered and said,
А Јов одговори и рече:
2 Hear diligently my speech, and let this be your consolations.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Suffer me that I may speak; and after I have spoken, mock on.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 As for me, [is] my complaint to man? and if [it were so], why should not my spirit be troubled?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Mark me, and be astonished, and lay [your] hand upon [your] mouth.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Even when I remember I am afraid, and trembling taketh hold on my flesh.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Why do the wicked live, become old, and, are mighty in power?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Their seed is established in their sight with them, and their offspring before their eyes.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Their houses [are] safe from fear, neither [is] the rod of God upon them.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Their bull gendereth, and faileth not; their cow calveth, and casteth not her calf.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 They send forth their little ones like a flock, and their children dance.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 They take the timbrel and harp, and rejoice at the sound of the organ.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Therefore they say to God, Depart from us; for we desire not the knowledge of thy ways.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 What [is] the Almighty, that we should serve him? and what profit should we have, if we pray to him?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Lo, their good [is] not in their hand: the counsel of the wicked is far from me.
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 How oft is the candle of the wicked put out? and [how oft] cometh their destruction upon them? [God] distributeth sorrows in his anger.
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 They are as stubble before the wind, and as chaff that the storm carrieth away.
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 God layeth up his iniquity for his children: he rewardeth him, and he shall know [it].
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 His eyes shall see his destruction, and he shall drink of the wrath of the Almighty.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 For what pleasure [hath] he in his house after him, when the number of his months is cut off in the midst?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Shall [any] teach God knowledge? seeing he judgeth those that are high.
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 One dieth in his full strength, being wholly at ease and quiet.
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 His breasts are full of milk, and his bones are moistened with marrow.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 And another dieth in the bitterness of his soul, and never eateth with pleasure.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 They shall lie down alike in the dust, and the worms shall cover them.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Behold, I know your thoughts, and the devices [which] ye wrongfully imagine against me.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 For ye say, Where [is] the house of the prince? and where [are] the dwelling places of the wicked?
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Have ye not asked them that go by the way? and do ye not know their tokens,
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 That the wicked is reserved to the day of destruction? they will be brought forth to the day of wrath.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Who shall declare his way to his face? and who shall repay him [what] he hath done?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Yet he shall be brought to the grave, and shall remain in the tomb.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 The clods of the valley will be sweet to him, and every man will draw after him, as [there are] innumerable before him.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 How then comfort ye me in vain, seeing in your answers there remaineth falsehood?
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
