Genesis 37
1 And Jacob lived in the land where his father sojourned, in the land of Chanaan.
А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.
2 And these are the generations of Jacob. And Joseph was seventeen years old, feeding the sheep of his father with his brethren, being young; with the sons of Balla, and with the sons of Zelpha, the wives of his father; and Joseph brought to Israel their father their evil reproach.
Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.
3 And Jacob loved Joseph more than all his sons, because he was to him the son of old age; and he made for him a coat of many colors.
А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
4 And his brethren having seen that his father loved him more than all his sons, hated him, and could not speak anything peaceful to him.
А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.
5 And Joseph dreamed a dream, and reported it to his brethren.
Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
6 And he said to them, Hear this dream which I have dreamed.
Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:
7 I thought you were binding sheaves in the middle of the field, and my sheaf stood up and was erected, and your sheaves turned round, and did obeisance to my sheaf.
Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.
8 And his brethren said to him, Shall you indeed reign over us, or shall you indeed be lord over us? And they hated him still more for his dreams and for his words.
Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.
9 And he dreamed another dream, and related it to his father, and to his brethren, and said, Behold, I have dreamed another dream: as it were the sun, and the moon, and the eleven stars did me reverence.
После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.
10 And his father rebuked him, and said to him, What is this dream which you have dreamed? shall indeed both I and your mother and your brethren come and bow before you to the earth?
А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
11 And his brethren envied him; but his father observed the saying.
И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.
12 And his brethren went to feed the sheep of their father to Sychem.
А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,
13 And Israel said to Joseph, Do not your brethren feed their flock in Sychem? Come, I will send you to them; and he said to him, Behold, I [am here].
Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.
14 And Israel said to him, Go and see if your brethren and the sheep are well, and bring me word; and he sent him out of the valley of Chebron, and he came to Sychem.
А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.
15 And a man found him wandering in the field; and the man asked him, saying, What seek you?
И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?
16 And he said, I am seeking my brethren; tell me where they feed [their flocks].
А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?
17 And the man said to him, They have departed hence, for I heard them saying, Let us go to Dothaim; and Joseph went after his brethren, and found them in Dothaim.
А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
18 And they spied him from a distance before he drew near to them, and they wickedly took counsel to kill him.
А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
19 And each said to his brother, Behold, that dreamer comes.
И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.
20 Now then come, let us kill him, and cast him into one of the pits; and we will say, An evil wild beast has devoured him; and we shall see what his dreams will be.
Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.
21 And Ruben having heard it, rescued him out of their hands, and said, Let us not kill him.
Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.
22 And Ruben said to them, Shed not blood; cast him into one of these pits in the wilderness, but do not lay [your] hands upon him; that he might rescue him out of their hands, and restore him to his father.
И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.
23 And it came to pass, when Joseph came to his brethren, that they stripped Joseph of his many-coloured coat that was upon him.
И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
24 And they took him and cast him into the pit; and the pit was empty, it had not water.
И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.
25 And they sat down to eat bread; and having lifted up their eyes they saw, and behold, Ismaelitish travellers came from Galaad, and their camels were heavily loaded with spices, and resin, and myrrh; and they went to bring them to Egypt.
После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
26 And Judas said to his brethren, What profit is it if we kill our brother, and conceal his blood?
И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?
27 Come, let us sell him to these Ismaelites, but let not our hands be upon him, because he is our brother and our flesh; and his brethren listened.
Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.
28 And the men, the merchants of Madian, went by, and they drew and lifted Joseph out of the pit, and sold Joseph to the Ismaelites for twenty pieces of gold; and they brought Joseph down into Egypt.
Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
29 And Ruben returned to the pit, and sees not Joseph in the pit; and he tore his garments.
А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,
30 And he returned to his brethren and said, The boy is not; and I, whither am I yet to go?
Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?
31 And having taken the coat of Joseph, they killed a kid of the goats, and stained the coat with the blood.
Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
32 And they sent the coat of many colors; and they brought it to their father, and said, This have we found; know if it be your son's coat or no. And he recognized it, and said, It is my son's coat, an evil wild beast has devoured him; a wild beast has carried off Joseph.
Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.
А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
34 And Jacob tore his clothes, and put sackcloth on his loins, and mourned for his son many days.
И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.
35 And all his sons and his daughters gathered themselves together, and came to comfort him; but he would not be comforted, saying, I will go down to my son mourning to Hades; and his father wept for him. (Sheol h7585)
И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. (Sheol h7585)
36 And the Madianites sold Joseph into Egypt; to Petephres, the eunuch of Pharao, captain of the guard.
А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.
