< Psalms 59 >
1 To the chief Musician, Al-taschith, Michtam of David; when Saul sent, and they watched the house to kill him. Deliver me from mine enemies, O my God: defend me from them that rise up against me.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Deliver me from the workers of iniquity, and save me from bloody men.
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 For, lo, they lie in wait for my soul: the mighty are gathered against me; not [for] my transgression, nor [for] my sin, O LORD.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 They run and prepare themselves without [my] fault: awake to help me, and behold.
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Thou therefore, O LORD God of hosts, the God of Israel, awake to visit all the heathen: be not merciful to any wicked transgressors. (Selah)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 They return at evening: they make a noise like a dog, and go round about the city.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Behold, they belch out with their mouth: swords [are] in their lips: for who, [say they], doth hear?
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 But thou, O LORD, shalt laugh at them; thou shalt have all the heathen in derision.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 [Because of] his strength will I wait upon thee: for God [is] my defence.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 The God of my mercy shall prevent me: God shall let me see [my desire] upon mine enemies.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Slay them not, lest my people forget: scatter them by thy power; and bring them down, O Lord our shield.
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 [For] the sin of their mouth [and] the words of their lips let them even be taken in their pride: and for cursing and lying [which] they speak.
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Consume [them] in wrath, consume [them], that they [may] not [be: ] and let them know that God ruleth in Jacob unto the ends of the earth. (Selah)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 And at evening let them return; [and] let them make a noise like a dog, and go round about the city.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 Let them wander up and down for meat, and grudge if they be not satisfied.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 But I will sing of thy power; yea, I will sing aloud of thy mercy in the morning: for thou hast been my defence and refuge in the day of my trouble.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Unto thee, O my strength, will I sing: for God [is] my defence, [and] the God of my mercy.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.