Ephesians 4
1 So then, as the prisoner in the Lord I urge you to walk worthily of the calling with which you were called,
Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,
2 with all humility and courtesy, with patience, bearing with one another in love,
Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,
3 taking pains to keep the unity of the Spirit in the bond of the peace.
Старајући се држати јединство Духа у свези мира;
4 There is one body and one Spirit (just as you also were called in one hope of your calling),
Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.
5 one Lord, one faith, one baptism,
Један Господ, једна вера, једно крштење,
6 one God and Father of all, who is over all and through all and in us all.
Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.
7 Now to each one of us the grace according to the measure of Christ's gift was given.
А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.
8 That is why He says, “When He ascended into the heights He captured the concentration camp, and distributed gifts to men.”
Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.
9 (What does ‘He ascended’ imply if not that He also first descended into the interior regions of the earth?
А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?
10 He who descended is the very one who also ascended far above all the heavens, that He might fill all things.)
Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.
11 Yes, He Himself gave some to be apostles, some to be prophets, some to be evangelists, and some to be pastors and teachers,
И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,
12 for the equipping of the saints into the work of the ministry, so as to build up the body of Christ,
Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;
13 until we all attain into the unity of the faith and of the real knowledge of the Son of God, into a complete man, into the resulting full stature of Christ;
Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;
14 so that we no longer be ‘infants’, tossed about as by waves and carried off by every doctrinal fad, through the underhanded dealings of the people who collect the fee for the error;
Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;
15 rather, speaking the truth in love, let us in all things grow up into Him who is the Head, the Christ;
Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.
16 from whom the whole body, being fitted and knit together by what every joint supplies, as each individual part does its work, promotes its own growth, its own edification, in love.
Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.
17 So then, I affirm and insist on this in the Lord: you must no longer carry on as the rest of the Gentiles do, in the futility of their mind,
Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,
18 having been darkened in their understanding, being alienated [as a continuing condition] from the life of God, because of the ignorance that is in them due to the hardening of their hearts,
Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;
19 who, having become dead to hope, have abandoned themselves to depravity, greedily indulging in every kind of vileness.
Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.
20 Now that is not how you ‘learned Christ’—
Али ви тако не познасте Христа;
21 if indeed you have heard Him and been taught by Him (as the truth is in Jesus):
Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,
22 that you put away, concerning your former way of life, the old man (that keeps on being corrupted by the deceitful desires),
Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;
23 and that you be renewed in the spirit of your mind,
И да се обновите духом ума свог,
24 and put on the new man, created in the likeness of God, in true righteousness and holiness.
И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.
25 Therefore, having put away falsehood, ‘Let each one of you speak truth with his neighbor,’ for we are members of one another.
Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.
26 ‘Be angry but do not sin’; do not let the sun set on your angry mood,
Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.
27 nor give an opportunity to the devil.
Нити дајте места ђаволу.
28 The one who steals must steal no longer, but rather let him work, doing something good with his hands, that he may have something to share with someone in need.
Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.
29 Let no evil word proceed from your mouth, but only what is good for edification, as needed, that it may impart grace to those who hear.
Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.
30 And do not grieve the Holy Spirit of God, with whom you were sealed for the day of redemption.
И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.
31 Let all bitterness, wrath, anger, clamor and slander be removed from you, with all malice.
Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.
32 Rather, be kind to one another, compassionate, forgiving one another, just as in Christ God forgave you.
А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.
