Psalms 11

1 Unto the end. A psalm for David. In the Lord I put my trust: how then do you say to my soul: Get thee away from hence to the mountain like a sparrow?

У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица;

2 For, lo, the wicked have bent their bow; they have prepared their arrows in the quiver; to shoot in the dark the upright of heart.

Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем.

3 For they have destroyed the things which thou hast made: but what has the just man done?

Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?"

4 The Lord is in his holy temple, the Lord’s throne is in heaven. His eyes look on the poor man: his eyelids examine the sons of men.

Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије.

5 The Lord trieth the just and the wicked: but he that loveth iniquity hateth his own soul.

Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова.

6 He shall rain snares upon sinners: fire and brimstone and storms of winds shall be the portion of their cup.

Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше;

7 For the Lord is just, and hath loved justice: his countenance hath beheld righteousness.

Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници.