Proverbs 9
1 Wisdom hath built herself a house, she hath hewn her out seven pillars.
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2 She hath slain her victims, mingled her wine, and set forth her table.
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3 She hath sent her maids to invite to the tower, and to the walls of the city:
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4 Whosoever is a little one, let him come to me. And to the unwise she said:
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5 Come, eat my bread, and drink the wine which I have mingled for you.
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6 Forsake childishness, and live, and walk by the ways of prudence.
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7 He that teacheth a scorner, doth an injury to himself: and he that rebuketh a wicked man, getteth himself a blot.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8 Rebuke not a scorner lest he hate thee. Rebuke a wise man, and he will love thee.
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9 Give an occasion to a wise man, and wisdom shall be added to him. Teach a just man, and he shall make haste to receive it.
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10 The fear of the Lord is the beginning of wisdom: and the knowledge of the holy is prudence.
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11 For by me shall thy days be multiplied, and years of life shall be added to thee.
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12 If thou be wise, thou shalt be so to thyself: and if a scorner, thou alone shalt bear the evil.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13 A foolish woman and clamorous, and full of allurements, and knowing nothing at all,
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14 Sat at the door of her house, upon a seat, in a high place of the city,
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15 To call them that pass by the way, and go on their journey:
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16 He that is a little one, let him turn to me. And to the fool she said:
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17 Stolen waters are sweeter, and hid den bread is more pleasant.
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
