Ecclesiastes 7
1 A good name is better than precious ointments: and the day of death than the day of one’s birth.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 It is better to go to the house of mourning, than to the house of feasting: for in that we are put in mind of the end of all, and the living thinketh what is to come.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Anger is better than laughter: because by the sadness of the countenance the mind of the offender is corrected.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 The heart of the wise is where there is mourning, and the heart of fools where there is mirth.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 It is better to be rebuked by a wise man, than to be deceived by the flattery of fools.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 For as the crackling of thorns burning under a pot, so is the laughter of a fool: now this also is vanity.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Oppression troubleth the wise, and shall destroy the strength of his heart.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Better is the end of a speech than the beginning. Better is the patient man than the presumptuous.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Be not quickly angry: for anger resteth in the bosom of a fool.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Say not: What thinkest thou is the cause that former times were better than they are now? for this manner of question is foolish.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Wisdom with riches is more profitable, and bringeth more advantage to them that see the sun.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 For as wisdom is a defence, so money is a defence: but learning and wisdom excel in this, that they give life to him that possesseth them.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Consider the works of God, that no man can correct whom he hath despised.
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 In the good day enjoy good things, and beware beforehand of the evil day: for God hath made both the one and the other, that man may not find against him any just complaint.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 These things also I saw in the days of my vanity: A just man perisheth in his justice, and a wicked man liveth a long time in his wickedness.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Be not over just: and be not more wise than is necessary, lest thou become stupid.
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Be not overmuch wicked: and be not foolish, lest thou die before thy time.
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 It is good that thou shouldst hold up the just, yea and from him withdraw not thy hand: for he that feareth God, neglecteth nothing.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Wisdom hath strengthened the wise more than ten princes of the city.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 For there is no just man upon earth, that doth good, and sinneth not.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 But do not apply thy heart to all words that are spoken: lest perhaps thou hear thy servant reviling thee.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 For thy conscience knoweth that thou also hast often spoken evil of others.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 I have tried all things in wisdom. I have said: I will be wise: and it departed farther from me,
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Much more than it was: it is a great depth, who shall find it out?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 I have surveyed all things with my mind, to know, and consider, and seek out wisdom and reason: and to know the wickedness of the fool, and the error of the imprudent:
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 And I have found a woman more bitter than death, who is the hunter’s snare, and her heart is a net, and her hands are bands. He that pleaseth God shall escape from her: but he that is a sinner, shall be caught by her.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Lo this have I found, said Ecclesiastes, weighing one thing after another, that I might find out the account,
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Which yet my soul seeketh, and I have not found it. One man among a thousand I have found, a woman among them all I have not found.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Only this I have found, that God made man right, and he hath entangled himself with an infinity of questions. Who is as the wise man? and who hath known the resolution of the word?
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
