Proverbs 14
1 A wise woman builds up her household. But a foolish one will pull down with her own hands what has been built up.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 One who walks on a virtuous journey, and who fears God, is despised by him who advances along a disreputable way.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 In the mouth of the foolish, there is a rod of arrogance. But the lips of the wise guard them.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Where there are no oxen, the feeding trough is empty. But where there are many crops, there the strength of the ox is manifest.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A faithful witness will not lie. But a deceitful witness offers a lie.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A mocker seeks wisdom and does not find it. The doctrine of the prudent is accessible.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Go against a foolish man, and he does not acknowledge lips of prudence.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 The wisdom of a discerning man is to understand his way. And the imprudence of the foolish is to be wandering astray.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 The foolish will speak mockingly of sin. But grace lingers among the just.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 The heart that knows the bitterness of its own soul, in its gladness the outsider shall not meddle.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 The house of the impious will be wiped away. Yet truly, the tabernacles of the just shall spring forth.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 There is a way which seems just to a man, but its conclusion leads to death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Laughter shall be mingled with sorrow, and mourning occupies the limits of joy.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 The foolish will be filled up by his own ways. And the good man shall be above him.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 The innocent trust every word. The astute one considers his own steps. Nothing good will be for the deceitful son. But the wise servant shall act prosperously and his way will be set in order.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 The wise fear, and so turn away from evil. The foolish leap ahead with confidence.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 The impatient will work foolishness. And a resourceful man is hated.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 The childish will possess foolishness, and the discerning will anticipate knowledge.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 The evil will fall down before the good. And the impious will fall down before the gates of the just.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 The pauper will be hated, even by his own neighbor. Yet truly, the friends of the wealthy are many.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Whoever despises his neighbor, sins. But whoever pities the poor shall be blessed. Whoever trusts in the Lord loves mercy.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 They wander astray who work evil. But mercy and truth prepare good things.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 In every work, there shall be abundance. But where there are many words, there is often need.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 The crown of the wise is their wealth. The senselessness of the foolish is imprudence.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 A faithful witness frees souls. And the chameleon utters lies.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 In the fear of the Lord is the faithfulness of strength, and there shall be hope for his sons.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 The fear of the Lord is a fountain of life, so as to turn aside from the ruin of death.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In a multitude of people, there is dignity for the king. And in a paucity of people, there is disgrace for the prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Whoever is patient is governed by much prudence. But whoever is impatient exalts his foolishness.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 The well-being of the heart is life for the flesh. But envy is decay for the bones.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Whoever slanders the indigent argues against his Maker. But he who has compassion on the poor honors his Maker.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 The impious will be expelled in his malice. But the just finds hope even in his own death.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 In the heart of the prudent, wisdom finds rest. And so shall he instruct all the uneducated.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Justice elevates a nation. But sin makes the peoples miserable.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 An intelligent minister is acceptable to the king. Whoever is useless shall bear his wrath.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
