Luke 11
1 And it happened that, while he was in a certain place praying, when he ceased, one of his disciples said to him, “Lord, teach us to pray, as John also taught his disciples.”
И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
2 And he said to them: “When you are praying, say: Father, may your name be kept holy. May your kingdom come.
А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
3 Give us this day our daily bread.
Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
4 And forgive us our sins, since we also forgive all who are indebted to us. And lead us not into temptation.”
И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
5 And he said to them: “Which of you will have a friend and will go to him in the middle of the night, and will say to him: ‘Friend, lend me three loaves,
И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
6 because a friend of mine has arrived from a journey to me, and I do not have anything to set before him.’
Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
7 And from within, he would answer by saying: ‘Do not disturb me. The door is closed now, and my children and I are in bed. I cannot get up and give it to you.’
А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
8 Yet if he will persevere in knocking, I tell you that, even though he would not get up and give it to him because he is a friend, yet due to his continued insistence, he will get up and give him whatever he needs.
И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
9 And so I say to you: Ask, and it shall be given to you. Seek, and you shall find. Knock, and it shall be opened to you.
И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10 For everyone who asks, receives. And whoever seeks, finds. And whoever knocks, it shall be opened to him.
Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11 So then, who among you, if he asks his father for bread, he would give him a stone? Or if he asks for a fish, he would give him a serpent, instead of a fish?
Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
12 Or if he will ask for an egg, he would offer to him a scorpion?
Или ако заиште јаје да му да скорпију?
13 Therefore, if you, being evil, know how to give good things to your sons, how much more will your Father give, from heaven, a spirit of goodness to those who ask him?”
Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
14 And he was casting out a demon, and the man was mute. But when he had cast out the demon, the mute man spoke, and so the crowds were amazed.
И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
15 But some of them said, “It is by Beelzebub, the leader of demons, that he casts out demons.”
А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
16 And others, testing him, required a sign from heaven of him.
А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
17 But when he perceived their thoughts, he said to them: “Every kingdom divided against itself will become desolate, and house will fall upon house.
А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
18 So then, if Satan is also divided against himself, how will his kingdom stand? For you say that it is by Beelzebub that I cast out demons.
Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
19 But if I cast out demons by Beelzebub, by whom do your own sons cast them out? Therefore, they shall be your judges.
Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20 Moreover, if it is by the finger of God that I cast out demons, then certainly the kingdom of God has overtaken you.
А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
21 When a strong armed man guards his entrance, the things that he possesses are at peace.
Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22 But if a stronger one, overwhelming him, has defeated him, he will take away all his weapons, in which he trusted, and he will distribute his spoils.
А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
23 Whoever is not with me, is against me. And whoever does not gather with me, scatters.
Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24 When an unclean spirit has departed from a man, he walks through waterless places, seeking rest. And not finding any, he says: ‘I will return to my house, from which I departed.’
Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25 And when he has arrived, he finds it swept clean and decorated.
И дошавши нађе пометен и украшен.
26 Then he goes, and he takes in seven other spirits with him, more wicked than himself, and they enter and live there. And so, the end of that man is made worse than the beginning.”
Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
27 And it happened that, when he was saying these things, a certain woman from the crowd, lifting up her voice, said to him, “Blessed is the womb that bore you and the breasts that nursed you.”
А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28 Then he said, “Yes, but moreover: blessed are those who hear the word of God and keep it.”
А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
29 Then, as the crowds were quickly gathering, he began to say: “This generation is a wicked generation: it seeks a sign. But no sign will be given to it, except the sign of the prophet Jonah.
А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30 For just as Jonah was a sign to the Ninevites, so also will the Son of man be to this generation.
Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
31 The queen of the South will rise up, at the judgment, with the men of this generation, and she will condemn them. For she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon. And behold, more than Solomon is here.
Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
32 The men of Nineveh will rise up, at the judgment, with this generation, and they will condemn it. For at the preaching of Jonah, they repented. And behold, more than Jonah is here.
Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
33 No one lights a candle and places it in hiding, nor under a bushel basket, but upon a lampstand, so that those who enter may see the light.
Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
34 Your eye is the light of your body. If your eye is wholesome, your entire body will be filled with light. But if it is wicked, then even your body will be darkened.
Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
35 Therefore, take care, lest the light that is within you become darkness.
Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
36 So then, if your entire body becomes filled with light, not having any part in darkness, then it will be entirely light, and, like a shining lamp, it will illuminate you.”
Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
37 And as he was speaking, a certain Pharisee asked him to eat with him. And going inside, he sat down to eat.
А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
38 But the Pharisee began to say, thinking within himself: “Why might it be that he has not washed before eating?”
А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
39 And the Lord said to him: “You Pharisees today clean what is outside the cup and the plate, but what is inside of you is full of plunder and iniquity.
А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40 Fools! Did not he who made what is outside, indeed also make what is inside?
Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41 Yet truly, give what is above as alms, and behold, all things are clean for you.
Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42 But woe to you, Pharisees! For you tithe mint and rue and every herb, but you ignore judgment and the charity of God. But these things you ought to have done, without omitting the others.
Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
43 Woe to you, Pharisees! For you love the first seats in the synagogues, and greetings in the marketplace.
Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
44 Woe to you! For you are like graves that are not noticeable, so that men walk over them without realizing it.”
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
45 Then one of the experts in the law, in response, said to him, “Teacher, in saying these things, you bring an insult against us as well.”
А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
46 So he said: “And woe to you experts in the law! For you weigh men down with burdens which they are not able to bear, but you yourselves do not touch the weight with even one of your fingers.
А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
47 Woe to you, who build the tombs of the prophets, while it is your fathers who killed them!
Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
48 Clearly, you are testifying that you consent to the actions of your fathers, because even though they killed them, you build their sepulchers.
Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49 Because of this also, the wisdom of God said: I will send to them Prophets and Apostles, and some of these they will kill or persecute,
Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
50 so that the blood of all the Prophets, which has been shed since the foundation of the world, may be charged against this generation:
Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
51 from the blood of Abel, even to the blood of Zachariah, who perished between the altar and the sanctuary. So I say to you: it will be required of this generation!
Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
52 Woe to you, experts in the law! For you have taken away the key of knowledge. You yourselves do not enter, and those who were entering, you would have prohibited.”
Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
53 Then, while he was saying these things to them, the Pharisees and the experts in the law began to insist strongly that he restrain his mouth about many things.
А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
54 And waiting to ambush him, they sought something from his mouth that they might seize upon, in order to accuse him.
Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
