James 1
1 James, servant of God and of our Lord Jesus Christ, to the twelve tribes of the dispersion, greetings.
Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2 My brothers, when you have fallen into various trials, consider everything a joy,
Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 knowing that the proving of your faith exercises patience,
Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4 and patience brings a work to perfection, so that you may be perfect and whole, deficient in nothing.
А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5 But if anyone among you is in need of wisdom, let him petition God, who gives abundantly to all without reproach, and it shall be given to him.
Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 But he should ask with faith, doubting nothing. For he who doubts is like a wave on the ocean, which is moved about by the wind and carried away;
Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7 then a man should not consider that he would receive anything from the Lord.
Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8 For a man who is of two minds is inconstant in all his ways.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9 Now a humble brother should glory in his exaltation,
А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 and a rich one, in his humiliation, for he will pass away like the flower of the grass.
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11 For the sun has risen with a scorching heat, and has dried the grass, and its flower has fallen off, and the appearance of its beauty has perished. So also will the rich one wither away, according to his paths.
Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12 Blessed is the man who suffers temptation. For when he has been proven, he shall receive the crown of life which God has promised to those who love him.
Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 No one should say, when he is tempted, that he was tempted by God. For God does not entice toward evils, and he himself tempts no one.
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14 Yet truly, each one is tempted by his own desires, having been enticed and drawn away.
Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15 Thereafter, when desire has conceived, it gives birth to sin. Yet truly sin, when it has been consummated, produces death.
Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16 And so, do not choose to go astray, my most beloved brothers.
Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 Every excellent gift and every perfect gift is from above, descending from the Father of lights, with whom there is no change, nor any shadow of alteration.
Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18 For by his own will he produced us through the Word of truth, so that we might be a kind of beginning among his creatures.
Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19 You know this, my most beloved brothers. So let every man be quick to listen, but slow to speak and slow to anger.
Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20 For the anger of man does not accomplish the justice of God.
Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21 Because of this, having cast away all uncleanness and an abundance of malice, receive with meekness the newly-grafted Word, which is able to save your souls.
Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 So be doers of the Word, and not listeners only, deceiving yourselves.
Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 For if anyone is a listener of the Word, but not also a doer, he is comparable to a man gazing into a mirror upon the face that he was born with;
Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24 and after considering himself, he went away and promptly forgot what he had seen.
Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25 But he who gazes upon the perfect law of liberty, and who remains in it, is not a forgetful hearer, but instead a doer of the work. He shall be blessed in what he does.
Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26 But if anyone considers himself to be religious, but he does not restrain his tongue, but instead seduces his own heart: such a one’s religion is vanity.
Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27 This is religion, clean and undefiled before God the Father: to visit orphans and widows in their tribulations, and to keep yourself immaculate, apart from this age.
Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
