2 Corinthians 5
1 For we know that, when our earthly house of this habitation is dissolved, we have a building of God, a house not made with hands, eternal in heaven. (aiōnios g166)
Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. (aiōnios g166)
2 And for this reason also, we groan, desiring to be clothed from above with our habitation from heaven.
Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
3 If we are so clothed, then we will not be found to be naked.
И да се обучени, не голи нађемо!
4 Then too, we who are in this tabernacle groan under the burden, because we do not want to be stripped, but rather to be clothed from above, so that what is mortal may be absorbed by life.
Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
5 Now the One who accomplishes this very thing in us is God, who has given us the pledge of the Spirit.
А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
6 Therefore, we are ever confident, knowing that, while we are in the body, we are on a pilgrimage in the Lord.
Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
7 For we walk by means of faith, and not by sight.
Јер по вери живимо, а не по гледању.
8 So we are confident, and we have the good will to be on a pilgrimage in the body, so as to be present to the Lord.
Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
9 And thus we struggle, whether absent or present, to please him.
Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
10 For it is necessary for us to be manifested before the judgment seat of Christ, so that each one may receive the proper things of the body, according to his behavior, whether it was good or evil.
Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;
11 Therefore, having knowledge of the fear of the Lord, we appeal to men, but we are made manifest before God. Yet I hope, too, that we may be made manifest in your consciences.
Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
12 We are not commending ourselves again to you, but rather we are presenting you with an opportunity to glory because of us, when you deal with those who glory in face, and not in heart.
Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
13 For if we are excessive in mind, it is for God; but if we are sober, it is for you.
Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
14 For the charity of Christ urges us on, in consideration of this: that if one died for all, then all have died.
Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
15 And Christ died for all, so that even those who live might not now live for themselves, but for him who died for them and who rose again.
Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
16 And so, from now on, we know no one according to the flesh. And though we have known Christ according to the flesh, yet now we know him in this way no longer.
Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
17 So if anyone is a new creature in Christ, what is old has passed away. Behold, all things have been made new.
Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
18 But all is of God, who has reconciled us to himself through Christ, and who has given us the ministry of reconciliation.
Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
19 For certainly God was in Christ, reconciling the world to himself, not charging them with their sins. And he has placed in us the Word of reconciliation.
Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
20 Therefore, we are ambassadors for Christ, so that God is exhorting through us. We beseech you for Christ: be reconciled to God.
Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
21 For God made him who did not know sin to be sin for us, so that we might become the justice of God in him.
Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
