2 Corinthians 4
1 Therefore, since we have this ministry, and in as much as we have obtained mercy for ourselves, we are not inadequate.
Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2 For we renounce dishonorable and hidden acts, not walking by craftiness, nor by adulterating the Word of God. Instead, by the manifestation of truth, we commend ourselves to the conscience of each man before God.
Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3 But if our Gospel is in some way hidden, it is hidden to those who are perishing.
Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4 As for them, the god of this age has blinded the minds of unbelievers, so that the light of the Gospel of the glory of Christ, who is the image of God, would not shine in them. (aiōn g165)
У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. (aiōn g165)
5 For we are not preaching about ourselves, but about Jesus Christ our Lord. We are merely your servants through Jesus.
Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6 For God, who told the light to shine out of darkness, has shined a light into our hearts, to illuminate the knowledge of the splendor of God, in the person of Christ Jesus.
Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 But we hold this treasure in earthen vessels, so that what is sublime may be of the power of God, and not of us.
Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8 In all things, we endure tribulation, yet we are not in anguish. We are constrained, yet we are not destitute.
У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9 We suffer persecution, yet we have not been abandoned. We are thrown down, yet we do not perish.
Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10 We ever carry around the mortification of Jesus in our bodies, so that the life of Jesus may also be manifested in our bodies.
И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11 For we who live are ever handed over unto death for the sake of Jesus, so that the life of Jesus may also be manifested in our mortal flesh.
Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12 Therefore, death is at work in us, and life is at work in you.
Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13 But we have the same Spirit of faith. And just as it is written, “I believed, and for that reason I spoke,” so we also believe, and for that reason, we also speak.
Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14 For we know that the One who raised up Jesus will raise us up also with Jesus and will place us with you.
Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15 Thus, all is for you, so that grace, abounding through many in thanksgiving, may abound to the glory of God.
Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16 For this reason, we are not insufficient. But it is as though our outer man is corrupted, while our inner man is renewed from day to day.
Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17 For though our tribulation is, at the present time, brief and light, it accomplishes in us the weight of a sublime eternal glory, beyond measure. (aiōnios g166)
Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу. (aiōnios g166)
18 And we are contemplating, not the things that are seen, but the things that are unseen. For the things that are seen are temporal, whereas the things that are not seen are eternal. (aiōnios g166)
Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно. (aiōnios g166)
