< Proverbs 8 >
1 Is not wisdom crying out, and the voice of knowledge sounding?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 At the top of the highways, at the meeting of the roads, she takes her place;
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 Where the roads go into the town her cry goes out, at the doorways her voice is loud:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 I am crying out to you, O men; my voice comes to the sons of men.
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Become expert in reason, O you simple ones; you foolish ones, take training to heart.
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Give ear, for my words are true, and my lips are open to give out what is upright.
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 For good faith goes out of my mouth, and false lips are disgusting to me.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 All the words of my mouth are righteousness; there is nothing false or twisted in them.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 They are all true to him whose mind is awake, and straightforward to those who get knowledge.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Take my teaching, and not silver; get knowledge in place of the best gold.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 For wisdom is better than jewels, and all things which may be desired are nothing in comparison with her.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 I, wisdom, have made wise behaviour my near relation; I am seen to be the special friend of wise purposes.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 The fear of the Lord is seen in hating evil: pride, a high opinion of oneself, the evil way, and the false tongue, are unpleasing to me.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Wise design and good sense are mine; reason and strength are mine.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Through me kings have their power, and rulers give right decisions.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Through me chiefs have authority, and the noble ones are judging in righteousness.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 Those who have given me their love are loved by me, and those who make search for me with care will get me.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Wealth and honour are in my hands, even wealth without equal and righteousness.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 My fruit is better than gold, even than the best gold; and my increase is more to be desired than silver.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 I go in the road of righteousness, in the way of right judging:
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 So that I may give my lovers wealth for their heritage, making their store-houses full.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 The Lord made me as the start of his way, the first of his works in the past.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 From eternal days I was given my place, from the birth of time, before the earth was.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 When there was no deep I was given birth, when there were no fountains flowing with water.
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Before the mountains were put in their places, before the hills was my birth:
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 When he had not made the earth or the fields or the dust of the world.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 When he made ready the heavens I was there: when he put an arch over the face of the deep:
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 When he made strong the skies overhead: when the fountains of the deep were fixed:
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 When he put a limit to the sea, so that the waters might not go against his word: when he put in position the bases of the earth:
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 Then I was by his side, as a master workman: and I was his delight from day to day, playing before him at all times;
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 Playing in his earth; and my delight was with the sons of men.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Give ear to me then, my sons: for happy are those who keep my ways.
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Take my teaching and be wise; do not let it go.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Happy is the man who gives ear to me, watching at my doors day by day, keeping his place by the pillars of my house.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 For whoever gets me gets life, and grace from the Lord will come to him.
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 But he who does evil to me, does wrong to his soul: all my haters are in love with death.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.