Psalms 59
1 For the choirmaster. To the tune of “Do Not Destroy.” A Miktam of David, when Saul sent men to watch David’s house in order to kill him. Deliver me from my enemies, O my God; protect me from those who rise against me.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Deliver me from workers of iniquity, and save me from men of bloodshed.
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 See how they lie in wait for me. Fierce men conspire against me for no transgression or sin of my own, O LORD.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 For no fault of my own, they move swiftly to attack me. Arise to help me, and take notice.
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 O LORD God of Hosts, the God of Israel, rouse Yourself to punish all the nations; show no mercy to the wicked traitors.
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 They return in the evening, snarling like dogs and prowling around the city.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 See what they spew from their mouths— sharp words from their lips: “For who can hear us?”
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 But You, O LORD, laugh at them; You scoff at all the nations.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 I will keep watch for You, O my strength, because You, O God, are my fortress.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 My God of loving devotion will come to meet me; God will let me stare down my foes.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Do not kill them, or my people will forget. Scatter them by Your power, and bring them down, O Lord, our shield.
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 By the sins of their mouths and the words of their lips, let them be trapped in their pride, in the curses and lies they utter.
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Consume them in wrath; consume them till they are no more, so it may be known to the ends of the earth that God rules over Jacob.
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 They return in the evening, snarling like dogs and prowling around the city.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 They scavenge for food, and growl if they are not satisfied.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 But I will sing of Your strength and proclaim Your loving devotion in the morning. For You are my fortress, my refuge in times of trouble.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 To You, O my strength, I sing praises, for You, O God, are my fortress, my God of loving devotion.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
