Psalms 52

1 For the choirmaster. A Maskil of David. After Doeg the Edomite went to Saul and told him, “David has gone to the house of Ahimelech.” Why do you boast of evil, O mighty man? The loving devotion of God endures all day long.

Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 Your tongue devises destruction like a sharpened razor, O worker of deceit.

Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 You love evil more than good, falsehood more than speaking truth.

Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 You love every word that devours, O deceitful tongue.

Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

5 Surely God will bring you down to everlasting ruin; He will snatch you up and tear you away from your tent; He will uproot you from the land of the living.

Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

6 The righteous will see and fear; they will mock the evildoer, saying,

Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

7 “Look at the man who did not make God his refuge, but trusted in the abundance of his wealth and strengthened himself by destruction.”

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

8 But I am like an olive tree flourishing in the house of God; I trust in the loving devotion of God forever and ever.

А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 I will praise You forever, because You have done it. I will wait on Your name— for it is good— in the presence of Your saints.

Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.