Luke 22
1 Now the Feast of Unleavened Bread, called the Passover, was approaching,
Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2 and the chief priests and scribes were looking for a way to put Jesus to death; for they feared the people.
И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3 Then Satan entered Judas Iscariot, who was one of the Twelve.
А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4 And Judas went to discuss with the chief priests and temple officers how he might betray Jesus to them.
И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5 They were delighted and agreed to give him money.
И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6 Judas consented, and began to look for an opportunity to betray Jesus to them in the absence of a crowd.
И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7 Then came the day of Unleavened Bread on which the Passover lamb was to be sacrificed.
А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8 Jesus sent Peter and John, saying, “Go and prepare for us to eat the Passover.”
И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9 “Where do You want us to prepare it?” they asked.
А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10 He answered, “When you enter the city, a man carrying a jug of water will meet you. Follow him to the house he enters,
А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 and say to the owner of that house, ‘The Teacher asks: Where is the guest room, where I may eat the Passover with My disciples?’
И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12 And he will show you a large upper room, already furnished. Make preparations there.”
И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13 So they went and found it just as Jesus had told them. And they prepared the Passover.
А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14 When the hour had come, Jesus reclined at the table with His apostles.
И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15 And He said to them, “I have eagerly desired to eat this Passover with you before My suffering.
И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16 For I tell you that I will not eat it again until it is fulfilled in the kingdom of God.”
Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17 After taking the cup, He gave thanks and said, “Take this and divide it among yourselves.
И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18 For I tell you that I will not drink of the fruit of the vine from now on until the kingdom of God comes.”
Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19 And He took the bread, gave thanks and broke it, and gave it to them, saying, “This is My body, given for you; do this in remembrance of Me.”
И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20 In the same way, after supper He took the cup, saying, “This cup is the new covenant in My blood, which is poured out for you.
А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21 Look! The hand of My betrayer is with Mine on the table.
Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22 Indeed, the Son of Man will go as it has been determined, but woe to that man who betrays Him.”
И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23 Then they began to question among themselves which of them was going to do this.
И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24 A dispute also arose among the disciples as to which of them would be considered the greatest.
А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25 So Jesus declared, “The kings of the Gentiles lord it over them, and those in authority over them call themselves benefactors.
А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26 But you shall not be like them. Instead, the greatest among you should be like the youngest, and the one who leads like the one who serves.
Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27 For who is greater, the one who reclines at the table or the one who serves? Is it not the one who reclines? But I am among you as one who serves.
Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 You are the ones who have stood by Me in My trials.
А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29 And I bestow on you a kingdom, just as My Father has bestowed one on Me,
И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30 so that you may eat and drink at My table in My kingdom, and sit on thrones, judging the twelve tribes of Israel.
Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
31 Simon, Simon, Satan has asked to sift each of you like wheat.
Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 But I have prayed for you, Simon, that your faith will not fail. And when you have turned back, strengthen your brothers.”
А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33 “Lord,” said Peter, “I am ready to go with You even to prison and to death.”
А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34 But Jesus replied, “I tell you, Peter, the rooster will not crow today until you have denied three times that you know Me.”
А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35 Then Jesus asked them, “When I sent you out without purse or bag or sandals, did you lack anything?” “Nothing,” they answered.
И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36 “Now, however,” He told them, “the one with a purse should take it, and likewise a bag; and the one without a sword should sell his cloak and buy one.
А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37 For I tell you that this Scripture must be fulfilled in Me: ‘And He was numbered with the transgressors.’ For what is written about Me is reaching its fulfillment.”
Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38 So they said, “Look, Lord, here are two swords.” “That is enough,” He answered.
А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39 Jesus went out as usual to the Mount of Olives, and the disciples followed Him.
И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40 When He came to the place, He told them, “Pray that you will not enter into temptation.”
А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41 And He withdrew about a stone’s throw beyond them, where He knelt down and prayed,
И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42 “Father, if You are willing, take this cup from Me. Yet not My will, but Yours be done.”
Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43 Then an angel from heaven appeared to Him and strengthened Him.
А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44 And in His anguish, He prayed more earnestly, and His sweat became like drops of blood falling to the ground.
И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45 When Jesus rose from prayer and returned to the disciples, He found them asleep, exhausted from sorrow.
И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46 “Why are you sleeping?” He asked. “Get up and pray so that you will not enter into temptation.”
И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47 While He was still speaking, a crowd arrived, led by the man called Judas, one of the Twelve. He approached Jesus to kiss Him.
Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48 But Jesus asked him, “Judas, are you betraying the Son of Man with a kiss?”
А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49 Those around Jesus saw what was about to happen and said, “Lord, should we strike with our swords?”
А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50 And one of them struck the servant of the high priest, cutting off his right ear.
И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51 But Jesus answered, “No more of this!” And He touched the man’s ear and healed him.
А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52 Then Jesus said to the chief priests, temple officers, and elders who had come for Him, “Have you come out with swords and clubs as you would against an outlaw?
А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53 Every day I was with you in the temple courts, and you did not lay a hand on Me. But this hour belongs to you and to the power of darkness.”
Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54 Then they seized Jesus, led Him away, and took Him into the house of the high priest. And Peter followed at a distance.
А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55 When those present had kindled a fire in the middle of the courtyard and sat down together, Peter sat down among them.
А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56 A servant girl saw him seated in the firelight and looked intently at him. “This man also was with Him,” she said.
Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57 But Peter denied it. “Woman, I do not know Him,” he said.
А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58 A short time later, someone else saw him and said, “You also are one of them.” But Peter said, “Man, I am not.”
И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59 About an hour later, another man insisted, “Certainly this man was with Him, for he too is a Galilean.”
И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60 “Man, I do not know what you are talking about,” Peter replied. While he was still speaking, the rooster crowed.
А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61 And the Lord turned and looked at Peter. Then Peter remembered the word that the Lord had spoken to him: “Before the rooster crows today, you will deny Me three times.”
И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62 And he went outside and wept bitterly.
И изишавши напоље плака горко.
63 The men who were holding Jesus began to mock Him and beat Him.
А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64 They blindfolded Him and kept demanding, “Prophesy! Who hit You?”
И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65 And they said many other blasphemous things against Him.
И друге многе хуле говораху на Њ.
66 At daybreak the council of the elders of the people, both the chief priests and scribes, met together. They led Jesus into their Sanhedrin and said,
И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67 “If You are the Christ, tell us.” Jesus answered, “If I tell you, you will not believe.
Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68 And if I ask you a question, you will not answer.
А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69 But from now on the Son of Man will be seated at the right hand of the power of God.”
Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70 So they all asked, “Are You then the Son of God?” He replied, “You say that I am.”
Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71 “Why do we need any more testimony?” they declared. “We have heard it for ourselves from His own lips.”
А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
