< Luke 16 >
1 Jesus also said to His disciples, “There was a rich man whose manager was accused of wasting his possessions.
А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 So he called him in to ask, ‘What is this I hear about you? Turn in an account of your management, for you cannot be manager any longer.’
И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 The manager said to himself, ‘What shall I do, now that my master is taking away my position? I am too weak to dig and too ashamed to beg.
А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 I know what I will do, so that after my removal from management, people will welcome me into their homes.’
Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 And he called in each one of his master’s debtors. ‘How much do you owe my master?’ he asked the first.
И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6 ‘A hundred measures of olive oil,’ he answered. ‘Take your bill,’ said the manager. ‘Sit down quickly, and write fifty.’
А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7 Then he asked another, ‘And how much do you owe?’ ‘A hundred measures of wheat,’ he replied. ‘Take your bill and write eighty,’ he told him.
А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 The master commended the dishonest manager because he had acted shrewdly. For the sons of this age are more shrewd in dealing with their own kind than are the sons of light. (aiōn )
И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. (aiōn )
9 I tell you, use worldly wealth to make friends for yourselves, so that when it is gone, they will welcome you into eternal dwellings. (aiōnios )
И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. (aiōnios )
10 Whoever is faithful with very little will also be faithful with much, and whoever is dishonest with very little will also be dishonest with much.
Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11 So if you have not been faithful with worldly wealth, who will entrust you with true riches?
Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12 And if you have not been faithful with the belongings of another, who will give you belongings of your own?
И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13 No servant can serve two masters. Either he will hate the one and love the other, or he will be devoted to the one and despise the other. You cannot serve both God and money.”
Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 The Pharisees, who were lovers of money, heard all of this and were scoffing at Jesus.
А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15 So He said to them, “You are the ones who justify yourselves before men, but God knows your hearts. For what is prized among men is detestable before God.
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 The Law and the Prophets were proclaimed until John. Since that time, the gospel of the kingdom of God is being preached, and everyone is forcing his way into it.
Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 But it is easier for heaven and earth to pass away than for a single stroke of a pen to drop out of the Law.
Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 Anyone who divorces his wife and marries another woman commits adultery, and he who marries a divorced woman commits adultery.
Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 Now there was a rich man dressed in purple and fine linen, who lived each day in joyous splendor.
Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 And a beggar named Lazarus lay at his gate, covered with sores
А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21 and longing to be fed with the crumbs that fell from the rich man’s table. Even the dogs came and licked his sores.
И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 One day the beggar died and was carried by the angels to Abraham’s side. And the rich man also died and was buried.
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23 In Hades, where he was in torment, he looked up and saw Abraham from afar, with Lazarus by his side. (Hadēs )
И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, (Hadēs )
24 So he cried out, ‘Father Abraham, have mercy on me and send Lazarus to dip the tip of his finger in water and cool my tongue. For I am in agony in this fire.’
И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25 But Abraham answered, ‘Child, remember that during your lifetime you received your good things, while Lazarus received bad things. But now he is comforted here, while you are in agony.
А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26 And besides all this, a great chasm has been fixed between us and you, so that even those who wish cannot cross from here to you, nor can anyone cross from there to us.’
И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 ‘Then I beg you, father,’ he said, ‘send Lazarus to my father’s house,
Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28 for I have five brothers. Let him warn them, so that they will not also end up in this place of torment.’
Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29 But Abraham replied, ‘They have Moses and the prophets; let your brothers listen to them.’
Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 ‘No, father Abraham,’ he said, ‘but if someone is sent to them from the dead, they will repent.’
А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31 Then Abraham said to him, ‘If they do not listen to Moses and the prophets, they will not be persuaded even if someone rises from the dead.’”
А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.