Psalms 137

1 By the rivers of Babylon, There we sat down, yea, we wept, When we remembered Zion.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Upon the willows in the midst thereof We hanged up our harps.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 For there they that led us captive required of us songs, And they that wasted us [required of us] mirth, [saying], Sing us one of the songs of Zion.

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 How shall we sing Jehovah’s song In a foreign land?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 If I forget thee, O Jerusalem, Let my right hand forget [her skill].

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Let my tongue cleave to the roof of my mouth, If I remember thee not; If I prefer not Jerusalem Above my chief joy.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Remember, O Jehovah, against the children of Edom The day of Jerusalem; Who said, Rase it, rase it, Even to the foundation thereof.

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 O daughter of Babylon, that art to be destroyed, Happy shall he be, that rewardeth thee As thou hast served us.

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Happy shall he be, that taketh and dasheth thy little ones Against the rock.

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.