Proverbs 22
1 A good name is rather to be chosen than great riches, loving favor rather than silver and gold.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and the poor meet together. Jehovah is the maker of them all.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 A prudent man sees the evil, and hides himself, but the simple pass on, and suffer for it.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The reward of humility and the fear of Jehovah is riches and honor and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thorns and snares are in the way of a perverse man. He who keeps his soul shall be far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Train up a child in the way he should go, and even when he is old he will not depart from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich rule over the poor, and the borrower is servant to the lender.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He who sows iniquity shall reap calamity, and the rod of his wrath shall fail.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 He who has a bountiful eye shall be blessed, for he gives of his bread to the poor.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Cast out the scoffer, and contention will go out, yea, strife and reproach will cease.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 He who loves pureness of heart, for the grace of his lips, the king will be his friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of Jehovah preserve knowledge, but he overthrows the words of the treacherous man.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The sluggard says, There is a lion outside. I shall be slain in the streets.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 The mouth of interloping women is a deep pit. He who is abhorred of Jehovah shall fall in it.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Foolishness is bound up in the heart of a child, but the rod of correction shall drive it far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He who oppresses a poor man to his increase, and he who gives to a rich man, comes only to want.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline thine ear, and hear the words of the wise, and apply thy heart to my knowledge.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For it is a pleasant thing if thou keep them within thee, if they be established together upon thy lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That thy trust may be in Jehovah, I have made them known to thee this day, even to thee.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Have I not written to thee excellent things of counsels and knowledge,
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 to make thee know the certainty of the words of truth, that thou may carry back words of truth to those who send thee?
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Do not rob a poor man, because he is poor, nor oppress an afflicted man in the gate.
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For Jehovah will plead their cause, and despoil of life those who despoil them.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Make no friendship with a man who is given to anger, and thou shall not go with a wrathful man,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 lest thou learn this ways, and get a snare to thy soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Be thou not one of those who strike hands, or of those who are sureties for debts.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If thou have not wherewith to pay, why should he take away thy bed from under thee?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Remove not the ancient landmark, which thy fathers have set.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 See thou a man diligent in his business? He shall stand before kings; he shall not stand before obscure men.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
