Job 24
1 Waarom zouden van den Almachtige de tijden niet verborgen zijn, dewijl zij, die Hem kennen, Zijn dagen niet zien?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Zij tasten de landpalen aan; de kudden roven zij, en weiden ze.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Den ezel der wezen drijven zij weg; den os ener weduwe nemen zij te pand.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Zij doen de nooddruftigen wijken van den weg; te zamen versteken zich de ellendigen des lands.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Ziet, zij zijn woudezels in de woestijn; zij gaan uit tot hun werk, makende zich vroeg op ten roof; het vlakke veld is hem tot spijs, en den jongeren.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 Op het veld maaien zij zijn voeder, en den wijnberg des goddelozen lezen zij af.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Den naakten laten zij vernachten zonder kleding, die geen deksel heeft tegen de koude.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Van den stroom der bergen worden zij nat, en zonder toevlucht zijnde, omhelzen zij de steenrotsen.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Zij rukken het weesje van de borst, en dat over den arme is, nemen zij te pand.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Den naakte doen zij weggaan zonder kleed, en hongerig, die garven dragen.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Tussen hun muren persen zij olie uit, treden de wijnpersen, en zijn dorstig.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Uit de stad zuchten de lieden, en de ziel der verwonden schreeuwt uit; nochtans beschikt God niets ongerijmds.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Zij zijn onder de wederstrevers des lichts; zij kennen Zijn wegen niet, en zij blijven niet op Zijn paden.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Met het licht staat de moorder op, doodt den arme en den nooddruftige; en des nachts is hij als een dief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Ook neemt het oog des overspelers de schemering waar, zeggende: Geen oog zal mij zien; en hij legt een deksel op het aangezicht.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 In de duisternis doorgraaft hij de huizen, die zij zich des daags afgetekend hadden; zij kennen het licht niet.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Want de morgenstond is hun te zamen de schaduw des doods; als men hen kent, zijn zij in de strikken van des doods schaduw.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Hij is licht op het vlakke der wateren; vervloekt is hun deel op de aarde; hij wendt zich niet tot den weg der wijngaarden.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 De droogte mitsgaders de hitte nemen de sneeuwwateren weg; alzo het graf dergenen, die gezondigd hebben. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 De baarmoeder vergeet hem, het gewormte is hem zoet, zijns wordt niet meer gedacht; en het onrecht wordt gebroken als een hout.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 De onvruchtbare, die niet baart, teert hij af, en aan de weduwe doet hij niets goeds.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Ook trekt hij de machtigen door zijn kracht; staat hij op, zo is men des levens niet zeker.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Stelt hem God in gerustigheid, zo steunt hij daarop; nochtans zijn Zijn ogen op hun wegen.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Zij zijn een weinig tijds verheven, daarna is er niemand van hen; zij worden nedergedrukt; gelijk alle anderen worden zij besloten; en gelijk de top ener aar worden zij afgesneden.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Indien het nu zo niet is, wie zal mij leugenachtig maken, en mijn rede tot niet brengen?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
